Budžet u godini krize

Ono što je jasno je da ćemo i sledeće godine imati visoku inflaciju (od oko 11 odsto u proseku) i realtivno nizak privredni rast (oko 2,5 odsto).

Bez sumnje kriza je na vratima, pa da vidimo sa čime ćemo joj se suprotstaviti.

Deficit budžeta iznosiće 2,2 milijarde evra ili 3,3 odsto BDP-a. Ako pogledamo prethodne tri godine (2020-2022) to je smanjenje, ali u odnosu na period pre korone to je izuzetno visoko.

Jedna od najvećih promena u budžetu je rast izdataka za plate i penzije. Plate u javnom sektoru biće povećane za 12,5 odsto, osim za vojsku koja će dobiti od 1. januara povišice od 25 odsto.

Penzije će nakon povećanja novembarskih penzija dobiti još jedno u januaru (ukupno 20,8 odsto).

Vlast ovo mesecima već predstavlja kao „nikad veće povišice“, ali ako pogledamo šta se sa tim može zaista kupiti, realno povećanje je skromno.

U oktobru je godišnja inflacija dostigla 15 odsto, tako da je rast cena već u dobroj meri pojeo kupovnu moć ovih povećanja.

Sa fiskalne strane ovo znači manje opterećenje za budžet, pa je čak i poslovično fiskalno konzervativni Fiskalni savet ocenio povećanje plata i penzija odmerenim.

Druga najvažnija stavka u budžetu koja ujedno otkriva i najveći ekonomski problem i rak ranu javnih finansija je energetika.

Za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a prema analizi Fiskalnog saveta u budžetu je odvojeno 1,2 milijarde evra. Ovo je direktan trošak, a za svaki slučaj je ostavljena i mogućnost da država garantuje za milijardu evra kredita javnim preduzećima.

Druga važna stvar u budžetu koja će imati i pozitivan efekat na privredni rast je skoro četiri milijarde evra planiranih za kapitalne investicije.

Međutim, i ovde se otvara nekoliko pitanja. Prvo, gde su studije izvodljivoti i opravdanosti raznih projekata, počevši od nacionalnog stadiona za koji je planirano 65 miliona evra naredne godine.

Dalje, da li je zasita potrebno povećanje investicija u bezbednost za 136 miliona evra, na ukupno više od 710 miliona evra za bezbednost, a pre svega za vojsku. Nepoznato je koliko ide namenskoj industriji, a koliko za kupovinu oružja.

To je posebno sporno ako se uporedi sa smanjenjem investicija u zdravstvo i prosvetu za 100 miliona evra, ukupno.

Inače, u odnosu na 2022. godinu smanjeni su budžeti prosvete, zdravstva, kulture i sporta.

Na kraju, manjak treba nadoknaditi i to zaduživanjem. Sledeće godine dospeva 5,5 milijardi evra dugova, a treba pokriti i deficit od 2,2 milijarde.

Budžetom se planira zaduživanje za više od 10 milijardi evra kako bismo pokrili ove dugove i još ostalo oko 2,8 milijardi evra na računu.

Veći deo zaduživanja je već dogovoren: Milijardu dolara od UAE, milijardu od Svetske banke, 2,4 milijarde od MMF-a plus još što u sledeću godinu ulazimo, prema izjavi ministra finansija, sa 2,5 milijarde evra na računu države.