Do kraja godine po platama ćemo dostići Bugarsku, izjavila je pre par dana predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Od svih zemalja kojima smo okruženi, od svih uzora kojima imamo težiti, naša vlada je kao tačku stremljenja izabrala Bugarsku. Rečit je taj izbor možda još i više ako se obećanje ispuni nego ako opet ostane prazna priča. Ako se zaista izjednačimo sa platama ove „zemlje koja je članica EU“, kako je to posebno naglasila premijerka, imaćemo glasnu i jasnu potvrdu da Srbiji treba da služi na ponos to što zaobišla najsiromašniju zemlju Evropske unije. Dičiti se takvim uspehom je poraz po sebi.
S druge strane, ako Bugarsku ne dostignemo, ostaće nam saznanje da čak ni to nismo mogli, ali ćemo bar moći da se načinimo da to nismo ni primetili, jer će i Vlada Srbije u tom slučaju sasvim korisno zaboraviti na svoje obećanje s početka marta 2020. godine. A izgleda da će baš tako i biti.
Jer kako se pokazalo, entuzijazam Ane Brnabić utemeljio se na podatku o decembarskoj plati u Srbiji, koja je, skočivši na 562 evra, zbilja samo na korak od bugarskih 582 evra. Nevolja je, međutim, što je ta decembarska zarada u Srbiji uvek balon napumpan novogodišnjim bonusima i akontacijama te se posle 31. decembra ispumpa baš kao i svi ostali baloni kojima ukrašavamo kuće da nam za proslavu budu veselije. Zato se od januarske plate očekuje otrežnjenje, koje će nas vratiti na surovu spoznaju da je prosečna plata isplaćena u 2020. godini u Srbiji bila samo 510 evra, pozamašno iza bugarskog proseka od 555 evra.
Ali dobro, recimo da se premijerkino obećanje ispuni. Naš veliki, time ostvareni cilj će biti ništa više nego vraćanje na staro. Jer, Srbija je pre samo pet-šest godina imala veće plate i od Bugarske i od Rumunije – i tada članica Evropske unije. U međuvremenu su one otišle napred, a mi počeli da kaskamo pozadi. I toliko kaskamo da nas je već i Crna Gora prestigla. Dakle, pre nego što stignemo evropsku metropolu Sofiju, prvo treba da prestanemo da u potiljak gledamo Podgorici, što je dostižniji cilj, ali propagandno dosta nezgodan. Zato ga premijerka ni ne pominje. Zamislimo samo tu izjavu: „Do kraja godine Srbija će dostići Crnu Goru po visini prosečne plate.“ Pa koliko bi posle takvog obećanja iznosio „negativan rast političkog rejtinga vlasti“? Najveći u Evropi bi bio. I to ne za dve do dve i po godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
