Ciklično izbijanje oružanih kriza na Balkanu u potpunoj je i gotovo nadrealnoj suprotnosti, sa stalnom agendom regionalne saradnje i mnoštvom prigodnih političkih izjava u istom duhu. Na prostoru „pet plus jedan“ – Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija, plus Kosovo, praktično na svakih par godina eruptiraju nemiri, doduše sa različitim predznakom, ali vrlo opipljivo na ivici rata.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Medijska slika ovih događaja u Beogradu po pravilu se svodi na pojednostavljena objašnjenja projekata „Velike Albanije“, interesa Zapada vezanih za gradnju gasovoda Turski tok, i čita se u ključu skrivenih planova terorističkih grupa. I u slučaju najnovijih sukoba makedonskih snaga bezbednosti i albanskih terorista tokom vikenda u Kumanovu uglavnom se nametnuo ovaj mejnstrim kontekst.
U drugi plan su pak potisnuta realnija tumačenja da region jeste i dalje, godinama nakon jugoslovenskih ratova, bure baruta, ali ne (samo) zbog etničkog sastava. Već i prevashodno usled političke i interesne podeljenosti, ali i, to treba posebno istaći, ogromnih zloupotreba policijsko-obaveštajnog aparata od strane vlasti.
Primer Makedonije vrlo je važan za Srbiju i to po mnogo čemu. Reč je o zemlji koja je u zastoju evropskih integracija, i koja, kako ističu analitičari, nije dobila pozivnicu za NATO. Uz to, politički potresi obeleženi su dubokim obaveštajnim aferama, u kojima se hapse pripadnici službi zbog preprodaje državnih tajni, a opozicija objavljuje transkripte prisluškivanih razgovora najviših bezbednosnih zvaničnika. I sada, u danima žalosti, u Skoplju se i vlast i opozicija međusobno optužuju za insceniranje krvavog događaja, što govori o odsustvu osnovnog političkog konsenzusa.
Elementarna logika i iskustvo govore da ratni nemiri idu naruku vlasti, jer homogenizuju podršku građana, isto kao što i zvanično saopšteni motivi za napad deluju neuverljivo. Podsetimo, prema zvaničnoj verziji to je stvaranje Republike Iliride i nepoštovanje Ohridskog sporazuma iz 2001.
Ali, ta unutrašnja polarizacija jeste glavni induktor „bureta baruta“ na koje se upozorava i zbog koga se izražava zabrinutost i u Briselu, i u Tirani, i u Beogradu i svim prestonicama regiona. Polarizacija pak znači da demokratski proces jednostavno ne uspeva, a za to je odgovornost mnogo veća na domaćim političarima nego na mehanizmima EU i NATO.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
