Čekajući Godoa

Sad opet svi čekaju najnovije američke spoljnotrgovinske podatke… Za to vreme berze širom sveta unezvereno padaju i rastu, bez pravog kompasa. Kratka rečenica ekonomiste Keneta Rogofa sve se češće varira kao konačna presuda: Od krize banaka od pre dve tri godine, nastala je samo državna dužnička kriza. Dakle, svet nije rešio ništa. Samo je iz jedne krize preplivao u drugu. Iz jedne korpe problem prebacio u drugu. Gde takođe čeka da tek bude rešen.

Sad bismo iz pakosti mogli da citiramo marketinške ispade naših domaćih političara. Ali ne pre nego što priznamo da su komentatori širom sveta već smešnim napravili njihove političke pandane u mnogo većim, važnijim i težim državama. Dakle, kad je tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić još januara 2009. godine objavio da je Srbija, prema ekonomskim pokazateljima, izašla iz krize, a da će građani tek 2011, dakle godine u kojoj smo upravo, on postupao kao prosečan svetski političar. Maja 2010. godine i premijer Mirko Cvetković je građane uveravao da je Srbija formalno i statistički isplivala, samo oni, građani, to još ne osećaju. Naredni meseci su predsednika naše države Borisa Tadića učinili trezvenijim, pa nam je podilazio priznajući da ono što sami osećamo jeste kriza, ali da 2011. i 2012. mogu da budu godine izlaska iz krize. Aktuelni ministar ekonomije Nebojša Ćirić je juna ove 2011. godine najzad našao spasonosnu formulu: Srbija je statistički izašla iz krize, ali su simptomi krize ostali. A pre petnaest dana, Ćirić: Najprecizniji bi odgovor bio da ipak nismo (izašli iz kriza).

Na osnovu kojih se tačno pokazatelja utvrđuje da je kriza nastupila, a na osnovu kojih da je kriza prošla nije zapisano ni u jednom zakonu. Barem našem nije. Nije u zakonu zapisano ni ko je nadležan da taj konačni nalaz objavi i pečatira. Postoje samo pokazatelji koji se dogovorno uzimaju kao indikativni. Pa i oni variraju u prostoru i vremenu. A da se ne govori o tome kako i sama kriza dramatično menja i sve uloge i sve kriterijume.