Čekajući papu

„Papa je državnik – pored toga što je poglavar Crkve, on je i glava države Vatikan. Kao državnika, naša država može da ga pozove uvek, mi se u to ne mešamo. Ali što se nas tiče, smatramo da za sada nije prilika da papa poseti našu Crkvu“, izjavio je patrijarh srpski Irinej prilikom nedavno završene posete Kanadi, gde je SPC zapala u grdne unutrašnje neprilike. Patrijarh, koji se inače javno izjašnjava kao ekumenista, pojasnio je i razloge ove „neprilike“ – proterane Srbe iz Hrvatske, od kojih neki i danas teško žive kao izbeglice. Da nije toga, prema njegovim rečima, „Crkva ne bi imala ništa protiv, čak bi joj bila čast da primi papu“.

Nekoliko dana pre patrijarha, na istu temu, apostolski nuncije u Srbiji nadbiskup Orlando Antonini poručio je preko beogradske štampe da papina poseta nije ni u pripremi, iako postoji više poziva – dvojice predsednika Srbije – aktuelnog Tomislava Nikolića i bivšeg Borisa Tadića, Vlade Srbije i Rimokatoličke crkve u Srbiji.

U poslednjih 20 godina Beogradu je bio najbliži pokojni papa Jovan Pavle Drugi, koga je RKC proglasila svetim, ali ni on nije uspeo da tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. posetu Rumuniji proširi i na susednu Srbiju. Njegov, za većinu u vrhu SPC, kontroverzan odlazak u Banjaluku 2005, zamišljen kao generalna proba za Srbiju, naterao je Vatikan, srpske državne zvaničnike i pojedine episkope SPC da odustanu od planova. Propala su i velika očekivanja od proslave 17 vekova Milanskog edikta 2013. u Nišu, zbog strahovanja vrha SPC od mogućih problema sa „zilotima“, mada je nedavno u Sarajevu papu Franju pozdravila po broju impozantna srpska crkvena delegacija.

Politika Vatikana jeste da papa ne kreće na put u većinski pravoslavne zemlje, ako tamošnja najmnogoljudnija Crkva ne pošalje signal da nema ništa protiv toga. U srpskom slučaju, istorijski opterećenom odnosima hrišćanskog istoka i zapada, treba dodati teško nasleđe iz Drugog svetskog rata i tokom raspada SFRJ, gde je kanonizacija već beatifikovanog kardinala Stepinca samo jedno od spornih pitanja. Bez obzira na stav vlasti u Srbiji, očigledno je da u srpskom episkopatu još nema potrebne većine za papin dolazak, uprkos započetom „čišćenju“ Sabora SPC od antiekumenista. O vernicima da se i ne govori.