„Koštana ne može da bude muškarac“, reći će verovatno oni dušebrižni „čuvari vatre“, tradicionalnih, patrijarhalnih vrednosti, misleći i želeći valjda da tako „odbrane“ jednog od klasika srpske književnosti jer im je u opisu posla da brane sve što ima predznak „srpsko“. A Stankovićeva književnost velika je upravo u tome što, duboko uronjena u „srpsko“, patrijarhalno i tradicionalno, iste nadilazi posežući za univerzalnim vrednostima – ljubavlju i slobodom pre svega – da se voli ono što je srcu drago i da se živi život po sopstvenim merilima.
strane reditelja Kokana Mladenovića u kome je glavna junakinja simbol slobode ili čežnje za njom, pa je tako u današnje vreme može igrati i žena i muškarac i transrodna osoba. Uostalom, izvorno u komadu ona je Romkinja, predstavnica one nacije za koju se odvajkada romantičarski vezivao pojam slobode – slobode od stega društva i njegovih konvencija, a kao takva večna čežnja glavnog junaka drame – Mitketa, koji prostor slobode vezuje jedino za vreme svoje mladosti.
Kad smo već kod Roma, odnosno, „drugih“, onih koji se tretiraju drugačije od „nas“, „Koštanu“ je već radikalno drugačije pročitao još jedan značajan savremeni reditelj ovdašnjeg teatra – Andraš Urban, pokrenuvši kroz nju temu trgovine ljudima i osvojivši ovom modernom i angažovanom predstavom mnoštvo nagrada na festivalima.
Paradoksalno, jedno pozorište kao mesto koje bi trebalo da ima sluha za Mladenovićev „eksperiment“ više nego bilo koja druga institucija kulture, otkazalo je Mladenoviću saradnju, doduše obrazloživši je kašnjenjem adaptacije teksta od strane samog reditelja. On, međutim, smatra da je problem u transrodnoj osobi u liku Koštane, a težinu njegovim rečima daje i skorašnja pritužba pomenutom pozorištu da je zbog homofobije iz mjuzikla „Mama mia!“ izbačen jedan gej lik. Što je još paradoksalnije ako se prisetimo da su mjuzikli neretko onaj žanr koji nas privikava na različite „neobičnosti“ ovog sveta. Kad je homoseksualnost u pitanju, ne treba ići dalje od „Kabarea“, na primer.
A Koštana treba(lo je) da bude Božo Vrećo. Osoba transrodnog identiteta i božanskog glasa. I muškarac i žena i emanacija sevdaha samog. Ko bi bolje otpevao teški, vranjanski, Mitketov „karasevdah“ i odigrao čežnju za slobodom u današnje vreme?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
