Da li je moguće tačno izbrojiti koji put od kako su 2012, na talasu velikih nada građana da se u Srbiji stvari promene nabolje, naprednjaci došli na vlast, lider SNS najavljuje „analizu rezultata“? I s tim presekom učinka povezanu „čistku“, odnosno smenu onih u rukovodstvu „koji nisu pokazali nikakav rezultat“? I ne samo kada je reč o stranci, nego i o vladi čiji je premijer – famozna rekonstrukcija Vučićevog kabineta takođe je više puta iskakala kao realna opcija koja nikako da se dogodi.
Očigledan povod prekjučerašnje Vučićeve najave skupštine SNS za januar, na kojoj će se odmeriti rezultati, jeste velika javna polemika između dvoje medijski vrlo prepoznatljivih i istaknutih naprednjaka – Zorane Mihajlović i Vladimira Đukanovića. Mada se oboje pozivaju na Vučića, jasno je i da je reč o ličnostima koje pokrivaju dva različite grupe naprednjačkog biračkog tela. Te da je Đukanović bliži izvornom SNS glasaču, dok je Mihajlovićeva, uslovno rečeno, uzdanica reformskog dela, koje velikim delom čine oni razočarani u DS, LDP i slične opcije.
Možda je suvišno i napominjati da se njihova oštra razmena izjava po štampi, u kojoj je Mihajlovićeva donekle odmerenija, tiče pre svega ko svojim ponašanjem ugrožava imidž partije. Reč je, dakle, o sporu u vezi s trošenjem (državnog) novca i kumuliranjem funkcija i uticaja, koji je pretopljen u ideološku matricu naprednjaka – o njihovom relativnom poštenju i razlikovanju od svih drugih aktera na političkoj sceni. U tom smislu to se i može uzeti kao neka vrsta partijske razmirice, ali se teško može okvalifikovati kao izraz onoga što se nekad zvalo demokratskim pluralizmom, odnosno pravom da se i u istoj partiji može imati različito političko gledište.
Možda bi pojedini analitičari ukazali i na postojanje više suprotstavljenih struja unutar SNS, zbog kojih će pre ili kasnije Vučić dobiti pravu i snažnu opoziciju upravo iz sopstvenih redova. Međutim, za sada nema nikakvog opipljivog znaka da on nema potpunu kontrolu nad zbivanjima unutar stranke, iako ističe da do sedišta SNS ne svraća mesecima, zauzet državničkim obavezama. Tako je i javni sukob Đukanovića i Mihajlovićeve iskoristio da, najavom izborne skupštine i „čistke“, podigne nivo očekivanja, samim tim i motivaciju pred pokrajinske i lokalne izbore. I da i dalje drži političku scenu u neizvesnosti u vezi s raspisivanjem i vanrednih parlamentarnih izbora – uostalom i njegov je koalicioni partner Ivica Dačić svojim socijalistima poručio da u ovom trenutku niko ne zna hoće li ih i biti. A koji god izbori da budu – pratiće ih svakako i nekakva rekonstrukcija – vlade i vrha SNS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
