Članska karta za bahatost

I tu nema nikakve veze da li je u pitanju dvoje mrtvih, seksulno uznemiravanje ili pokušaj ubistva novinara. Jednostavno, svaki pokušaj građana, koji iza sebe nemaju nikakvu zaštitu i protiv kojih je celokupni državni aparat, uključujući i sudove i tužilaštva, u startu nema nikakve šanse protiv moćnika iz vlasti bliskih naprednjacima.

Poslednji slučaj, dvostruke pogibije radnika u eksploziji u lučanskoj vojnoj fabrici „Milan Blagojević“ 14. jula 2017. godine, najbolji je primer za to. Dvoje ljudi je poginulo – Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, rukovodioci krivicu prebacuju na radnike.

Nema veze čak ni to što nisu obezbedili odgovarajuće uslove za rad, za eksploziju su krivi poginuli radnici. Valjda jer ne mogu da se brane.

I kao da tragedija porodice Milovanović nije dovoljna, Radoš Milovanović, dugogodišnji generalni direktor, u pauzi suđenja je sestri poginulog – Mirjani Milivojević, opsovao majku, nakon čega je usledio verbalni sukob između njenog oca i direktora.

– Vređao si mi dete. Sina sam sahranio. Sram te bilo, obratio se Milovan Milivojević direktoru Milovanoviću, a ovaj je pred sudom tvrdio da ne poznaje Mirjanu Milivojević iako joj je, o čemu postoji i tonski snimak, nudio posao tokom razgovora u njegovoj fabričkoj kancelariji, kako bi porodica odustala od insistiranja da se utvrde detalji te tragedije.

Sličnu golgotu prolazi i Marija Lukić iz Brusa, koju je seksualno uznemiravao lokalni naprednjački moćnik – Milutin Jeličić Jutka, koji izbegava suđenje jer je u toku predizborna kampanja u kojoj je opet kandidat.

Suđenje izbegava i Dragoljub Simonović, bivši generalni direktor Železnica Srbije i nekadašnji predsednik Opštine Grocka, funkcioner SNS-a, koji je optužen da je nalogodavac paljenja kuće novinaru portala „Žig info“ Milanu Jovanoviću, zbog višegodišnjeg pisanja o njegovim navodnim malverzacijama u opštini.

Sve ove slučajeve povezuje to što se optuženi uzdaju u svoju stranačku člansku kartu da će ih zaštititi od toga da budu proglašeni krivim. Uostalom, odavno se pokazalo da je stranačka članska karta, ma kako se stranka zvala, jača od svih zakona i Ustava Republike Srbije zajedno.

Niko nikad nije odgovoran ni za šta (setimo se samo eksplozije u fabrici Grmeč i pogibije 11 radnika, kada su u neuslovnim uslovima proizvodili raketno gorivo), pa čak ni za ono za šta je odgovoran po organizaciji posla i po zakonu i pravilnicima!

Sve te pravne zbrke pravi vlast namerno, upravo da bi mogli bez ikakvih posledica po sebe. Za građane ih baš nije mnogo briga. Oni su iovako samo topovsko meso, a istina iovako ništa ne vredi u Srbiji.