Sve nježne riječi svijeta koje je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u decembru uputio novoj parlamentarnoj većini i novoj vladi – a koje se odnose na perspektivu kohabitacije za koju je bio rekao da neće biti problematična – postale su pepeo i dim pre nekoliko dana kada je odbio da potpiše niz novih zakona koji su usvojeni u parlamentu.
Za svakog ko je iole pratio politiku koju je decenijama vodio Đukanović takav ishod ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje.
Da je postupio drugačije pogazio bi ono za šta se borio od razlaza sa Momirom Bulatovićem u drugoj polovini prošlog veka.
A da bude nemoćni posmatrač, kao svojevremeno Milan Milutinović u kohabitaciji sa nosiocima vlasti u postpetooktobarskoj Srbiji – tek se to nije moglo očekivati.
Đukanović je crnogorskoj skupštini na ponovno odlučivanje vratio nekoliko zakona, od kojih se, s razlogom, u javnosti najviše pominje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, kako glasi pun naziv (još) neusvojenog propisa.
S razlogom, jer je prva njegova verzija, bez ikakve sumnje, Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista koštala vlasti.
Tim je zakonom, ma šta DPS pričao o pravnoj državi, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, uticaju Srbije i „nečinjenju“ Evropske unije, sebi pucao u nogu.
Ostaje im da do sledećeg partijskog kongresa promišljaju da li je moralo tako i da li je to moglo nekako drugačije.
Tvrdnje da je Đukanović prekršio ustav time što ovaj i druge zakone nije potpisao teško da mogu da „piju vodu“ jer se on pozvao, radi fundamentalnih stvari, na teško osporive formalne razloge, odnosno postojanje kvoruma prilikom glasanja o zakonima u skupštini i pitanje da li je jedan poslanički mandat potvrđen, a jednom mandatu prestalo važenje.
Nova većina koja sa Đukanovićem kohabitira reagovala je nervozno na njegov potez, pominjući predsedničku opstrukciju i smenu predsednika.
Premijer Zdravko Krivokapić optužio je predsednika da državu tretira kao svoj feud.
To što nisu potpisani zakoni o radu, državnim službenicima, kreditnim institucijama i fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga navodno može imati teške posledice po radnike, bankarski sektor i finansijske institucije.
Kakva će nadalje biti kohabitacija zavisiće od toga hoće li u novoj vladi preovlađivati njen „identitetski“ ili reformski deo.
Trenutno prevagu ima ovaj prvi.
Od mirnijih voda sada su izgledniji scenariji antagonizma i, možda, raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora u nekom trenutku.
Predsednički treba da se održe sledeće godine.
Crna Gora je već u kampanji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
