Srbija je, naizgled odjednom, postala zemlja sa najvećim brojem novoobolelih od korona virusa na celom svetu, uzimajući u obzir veličinu zemlje.
U petak je zvanično registrovano 7.780 zaraženih, što je novi rekord, koji dolazi posle prethodnog rekorda postignutog dan ranije, a taj rekord posle još jednog od dan pre njega.
Više nema države u kojoj je lakše dobiti virus nego u Srbiji.
Ovaj crni rekord nije nešto o čemu se na televiziji govori.
Tamo se čuje jedan drugi rekord: onaj po kom će Srbija za mesec dana, kada se završi ova 2020. godina, biti proglašena zemljom s najmanjim padom BDP-a u Evropi.
U petak je od korone umrlo 57 ljudi, u četvrtak 51, a koliko će ih umreti ovog vikenda koliko će se ovaj dvobroj Danasa nalaziti na kioscima tek ćemo saznati, ali je jedino smisleno očekivati da će broj biti zbir dva nova rekorda koja ćemo postići prvo u subotu pa u nedelju.
Vlasti očekuju da će BDP biti minus jedan odsto. Možda minus 1,5 ili ako sve bude išlo baš kako treba, samo minus 0,7.
Biće to rezultat za ponos onih ljudi koji budu dovoljno živi i dovoljno zdravi da u njemu uživaju.
Svakako će jučerašnje scene iz tržnih centara pomoći da budemo najbolji u Evropi.
Slika stotina ljudi naguranih ispred tržnog centra Zara povodom praznika kupovine iznenađujuće prikladno nazvanog „Crni petak“ juče je obišla sve mreže i internet portale, pa tvorci naše ekonomske politike – ujedno i tvorci naše antiepidemijske politike, imaju razloga za radost.
Strah od virusa srećom nije savladao našu mladež, potrošačka tražnja je i dalje jaka pa nema sumnje da će i prihod od PDV-a na ovaj crni petak biti dobar.
Novi rekordi nas čekaju.
Gledajući sterilne grafike u kojima naša pandemijska kriva juriša maltene paralelno vertikalnoj osi i slušajući naše lekare iz kovid bolnica, koji ne mogavši da suzbiju žalost i razočarenje, pričaju o tome da je srpski zdravstveni sistem u protekloj nedelji pukao, da više nema mesta za bolesnike, da se terapije sada već odoka daju, jer za analize nema ni vremena ni mogućnosti, postaje nam jasnija izjava Darije Kisić Tepavčević da je svaka kuća sada svoj mali krizni štab.
Mi Kriznog štaba više nemamo.
Posle Kisićke i Predrag Kon nam je jasnijim rečima objasnio o čemu se radi: Početkom novembra lekari u Kriznom štabu su predlagali stroge mere borbe protiv virusa, ali ih je politički deo štaba, onaj koji očigledno odlučuje o svemu, odbio.
Jer, ekonomija se mora sačuvati, pa kafići moraju da rade, ma šta bilo.
Usledilo je ovo što sada doživljavamo.
Siloviti, neometani uzlet virusa, neviđen u bilo kojoj zemlji sveta.
Da li će kafići spasiti srpsku privredu?
Da li je uopšte moguće sačuvati privredu ako ne sačuvate zdrave radnike?
Da li je krah zdravstvenog sistema bio vredan najmanjeg pada BDP-a u Evropi?
Delimično zatvaranje privrede bi nesumnjivo dovelo do otkaza i pada privrede, ali bi taj pad bio privremen.
Ekonomija se može obnoviti, ali se mrtvi ne mogu oživeti.
Ako i nije lako odrediti gde je ravnoteža između zdravlja i ekonomije, mnogo je lakše odrediti gde nije. A ovde, gde smo sad, nije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
