Uoči svake nove podele plena – kada se posle izbora dele ministarska i druga unosna mesta, već osam ili čak 12 godina u Srbiji gledamo istu igricu prestola.
Odnosno, nove sezone u kojoj su glavni likovi Dačić i Vučić, odnosno crveni socijalisti i plavni naprednjaci, ali tu plavu njihovu boju mnogi i dalje vide kao crnu.
Još od pre 12 godina je isti kasting, kada je Dačić „izdao“ dil da Vučić bude gradonačelnik Beograda. Možda je, iz ovog ugla i sa ovom pameću gledano, to vodilo u bolju sadašnjost nego što je ova.
Vučić kao gradonačelnik Beograda možda nikada ne bi „izgradio politički proces“ koji će ga izneti do Predsedništva Srbije. Maštati o kontračinjeničnoj istoriji kao o scenarističkom zapletu naravno može svako ko ima vremena i živaca za to.
Sada se međutim čini da je sve više problem psihološki, a sve manje politički, i baš u tom nedostatku živaca. Jer, i Dačić i Vučić odlično znaju koliko ne mogu jedan bez drugoga, i da su sve priče o tome da bi SPS po treći put u svojoj dugoj istoriji mogao da ode u opoziciju, naivne.
Treći put ako računamo ono kada je KPJ pre Drugog svetskog rata bila zabranjivana, a drugi put posle Petog oktobra.
Kao partija za koju je prethodna vlast – ona u Kraljevini Jugoslaviji, Dačićevi socijalisti su Vučiću neophodni budući da on vodi takozvanu politiku istorijskog kontinuiteta, u kome prikazuje Petooktobarsku vlast DOS kao istorijsku grešku.
Da li to međutim važi i u novom korona svetu? U tom svetu Vučića sve više nervira cena, odnosno to što ga Dačićevi socijalisti skupo koštaju po finansijskoj dobiti resora koje „pokrivaju“.
Ekologija koji je dosad vodio socijalista Trivan nadležan je za visoke donacije EU za zaštitu životne sredine.
I to je prava politička pozadina Vučićeve rečenice da je Trivanov savetnik po ugovoru koji je pozivao na demonstracije protiv Vlade „uzeo od države 500.000 evra“ kroz neki projekat.
Vučić dakle spušta koalicionu cenu pokazujući da recimo, može i da zadrži Dačića u Vladi, ali da ne mora da zadrži sve iz SPS-a, kad već ima toliko svojih koji žele isto to, a smatraju i da su mnogo zaslužniji.
Jer, doneli su skoro dva miliona glasova šefu, dok su Dačićevi osvojili skoro šest puta manje. To što se Dačićevi busaju u prsa da su na lokalu uzeli 50.000 više glasova nego na republičkom nivou, pa tim gore po njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
