Ima nečeg vrlo zlokobnog u sudbini Vladimira Cvijana što vrlo nalikuje okolnostima pred atentat na Zorana Đinđića, a to je da su mnogi znali, sumnjali ili podozrevali, ali da niko ništa nije javno preduzeo.
Ne postoji opravdanje da se vest o Cvijanovoj smrti prećuti, kao što ne postoji opravdanje ni kada se nečija smrt tabloidno zloupotrebljava.
Ako je opravdanje ćutanja želja porodice da se njihov bližnji sahrani u tišini, ni tada to ne znači potpunu tišinu, postoji i dostojanstveno izveštavanje i primeren način da se vest o smrti zabeleži.
Zašto to nije učinjeno?
Odgovornost je na svima.
Na novinarima koji su načuli, ali se nisu izborili da dobiju potvrdu i na primeren način objave.
Na vladajućoj partiji čiji je Cvijan nekada bio istaknuti član.
Na Advokatskoj komori, koja bi trebalo da nekako štiti svoje članove.
Na opoziciji i onima koji se tako osećaju i stalno pričaju da neće da ćute o tome šta se događa u našem društvu.
Ovako, tri godine kasnije, kada je novinar Tabloida objavio dokument o Cvijanovoj smrti datiranoj na 5. januar 2018, Srbiju je snašao i šok i suočavanje sa bezdušnošću.
A pre ili kasnije moraće da se suoči i sa odgovorima na pitanje kako je moguće da nekadašnji državni službenik, član najužeg rukovodstva vladajuće stranke, poslanik i advokat jednostavno bude neprimetno „izbrisan“.
I to zvanično izbrisan šest meseci nakon službenih datuma smrti od strane poreskih organa i Advokatske komore.
Pre toga „odjavljen“ i u tabloidima napisima da je otišao u SAD, dok se na društvenim mrežama i 2019. spekulisalo da će u Americi biti svedok saradnik protiv vrha korumpirane srpske vlasti.
Čak i da nema nikakvog odgovora, iz perspektive Cvijanove smrti, za koju su u nadležnim bezbednosnim službama i vrhu države i establišmenta morali znati, nešto su jasniji događaji iz prve polovine 2018.
U januaru se vodila oštra izborna kampanja za Beograd – izbori su održani 4. marta, a težak potres u toj kampanji bilo je ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića 16. januara. Šta bi bilo da je objavljeno da je sem Ivanovića, mrtav i Vladimir Cvijan?
Nekoliko meseci kasnije, nakon Vučićeve beogradske pobede, javnost je nakratko prodrmao slučaj lažnog nestanka Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve, koji se predstavljao kao novinar.
Tek iz perspektive Cvijanove smrti jasno je otkud tolika nervoza u tom naoko čudnom i trivijalnom slučaju, završenom pres-konferencijom na kojoj je šef BIA Bratislav Gašić bio vidno vrlo potresen.
Najzad, svi koji žele da veruju u fikciju da je Cvijanu zamenjen identitet i da se nalazi u inostranstvu, pre ili kasnije suočiće se sa činjenicom da se u Srbiji fikcijom ne može odbraniti od brutalne stvarnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
