Ni dve i po godine od otvaranja afere plagijata javnost nije dobila odgovore da li su doktorske disertacije Nebojše Stefanovća, Siniše Malog i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića rezultat ozbiljnog naučnog rada ili kopi-pejst varijanta tuđih naučnih rezultata.
U ovom društvu sada se našla i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koju je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) optužio da je u svom doktoratu preuzela više od 20 odsto teksta iz tuđih radova i knjiga bez navođenja izvora.
Prema tvrdnjama CINS-a Tabakovićeva je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika. Zanimljivo je da Univerzitet Edukons, na kojem je Tabakovićeva doktorirala, dve godine nije želeo da CINS-u dostavi njen doktorat, već je to učinio tek nakon što im je poverenik za informacije od javnog značaja zapretio kaznom.
Iako je CINS u svojoj analizi prikazao delove doktorata koji su doslovno prepisani iz tuđih tekstova, guvernerka nije želela da se izjasni o optužbama. NJen matični univerzitet oglasio se saopštenjem u kojem se navodi da je osporeni doktorat odbranjen u skladu sa zakonom i da je čak naknadno „propušten“ kroz softver za otkrivanje plagijata, koji je utvrdio da „dokument sadrži manje od 20 odsto citiranih i preuzetih izvora iz druge literature“. Nejasno je, međutim, da li pod preuzetim izvorima smatraju ono što nije navedeno u spisku korišćene literature, na šta upućuje ranija izjava rektora tog univerziteta koju je CINS preneo – da su mu kolege rekle da u društvenim naukama postoji tolerancija na preklapanje teksta i to do 20 odsto.
Ako Univerzitet Edukons stoji iza diplome koju je izdao, onda je u najmanju ruku trebalo da omogući uvid svima u pomenutu doktorsku disertaciju, ne ulazeći u razloge zbog kojih su je novinari tražili, niti čijem sudu će ona biti podvrgnuta. Univerzitet je obavezan da reaguje i ponudi valjanu argumentaciju na iznete dokaze o prepisivanim delovima, pa čak i da oformi nezavisnu komisiju koja će ispitati pomenute navode. Za očekivati je i da se oglase autori od kojih je guvernerka pozajmljivala misli, jer njihovo ćutanje ukazuje na dve stvari – ili da se plaše osvete političkih moćnika ili da ne žele da priča dobije epilog, jer bi to moglo značiti odmotavanje klupka, koje bi se njima moglo vratiti kao bumerang.
Ćutanje nadležnih institucija i pokušaj zataškavanja istine primetan je u svim slučajevima dosad osporenih doktorata, bez obzira da li su stečeni na privatnim ili državnim univerzitetima. I to u startu rađa sumnju ne samo o validnosti doktorskih diploma političara već i o kvalitetu doktorskih studija na domaćim visokoškolskim ustanovama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
