Dačić rutinski s Lavrovim

U takvim okolnostima Dačić, koji od pre par dana obnaša i funkciju tehničkog premijera, odlazi u, čini se, potpuno rutinsku posetu Moskvi i sa sobom vodi fudbalsku reprezentaciju Srbije na prijateljski meč sa izopštenim ruskim timom. Fudbaleri gube s ubedljivih 4:0, a s kakvim rezultatom se u Beograd vraća Dačić to zasad nije poznato.

U svakom slučaju, pomoć koju Moskva može Srbiji da pruži više je simbolična nego realna, dok bi šteta mogla da bude, ali zasad nije, veća od bilo koje koristi.

Budući da “pravi Srbi” nekako uvek kao da biraju da im je lepše da žive od mitova nego od para, mogućnosti manipulacije Dačića i Vučića s pomoći i ljubavi Moskve prema Beogradu su velike.

Tako na primer građani Srbije bi, prema onome što nam vlast ovih dana sugeriše, trebalo da budu oduševljeni time što se Rusija založila da se u SB UN održi sednica sa temom bombardovanja Srbije na dvadesetopetogodišnjicu od NATO agresije.

Pa je još i Ruska duma usvojila tekst kojim se UN poziva da se suprotstavi „pokušajima menjanja istorijske istine“, a ako se još obistine i glasine da bi Putin mogao da pošalje video poruku na godišnjicu intervencije, nacionalnom srpskom biću ne preostaje ništa drugo nego da padne u egzaltirani trans.

O ulozi Rusije u očuvanju Kosova, ne treba trošiti reči, dovoljno govore Vučić i Dačić jer se, kako kažu, Srbija već godinama nalazi u nikad težoj situaciji.

A ako Moskva još i spreči izglasavanje rezolucije o Srebrenici u GS UN kojom Dodik i tabloidi u Srbiji plaše građane Republike Srpske i Srbije, Putin će uz pomoć njegovih drugara sa ovoh prostora moći da i dalje ovde igra igre bez granica.

Nespremnost EU da musavu Srbiju i region integriše i strah da će je ozbiljnim kaznama u potpunosti predati u ruke Rusiji, olakšavaju Vučiću i Dačiću da ispoljavaju svoju pravu prirodu.

I svako na svom nivou i u skladu s mogućnostima. Dačić otvoreno s Lavrovim, a Vučić pritajeno, iz daljine i preko pisama i poruka s Putinom.