Srbija se još uvek formalno vodi kao parlamentarna demokratija, a to u stvari poodavno nije, jer se parlament tokom prošlog režima, a pogotovo od dolaska SNS na vlast pretvorio u mašinu za štancovanje zakona i dizanje ruku na zvonce.
Pred njim nijedan ministar do sada, a još manje premijer, nije niti će zaista polagati račune i odgovarati na pitanja poslanika koji su, po definiciji, predstavnici građana.
To se neće brzo i lako promeniti, jer nema onog ko se malo razume u politiku a kojem nije vilica pala kad je čuo da će lider socijalista Ivica Dačić umesto ministra biti predsednik Skupštine, ili po formatu drugi čovek države.
Skupština je i u očima javnosti najniže rangirana pa je ta funkcija doživljena kao degradacija ili kazna.
A u narednih godinu i po dana oni koje to interesuje moći će u direktnim prenosima Skupštine da gledaju kako članovi SNS, a još više njihovi poslušnici sa liste, ali i koalicioni partneri, zaboravljajući da koriste ono između ušiju, u nebesa dižu ne premijerku Anu Brnabić, koju će izglasati ubedljivom većinom, nego predsednika države Aleksandra Vučića.
Ispiranje mozga naprednjaka koje će uslediti videlo se i prilikom izbora Dačića.
Naprednjaci su mu u diskusiji posvetili samo jednu rečenicu, dok su ostatak svojih govora usmerili na veličanje svog vođe.
Dačić je od muke sve terao na šalu glumeći da mu je sladak limun.
Rekao je da mu je čast što će voditi parlament svih građana i da samo neznalica ovo nameštenje može da smatra degradacijom, te da se on u stvari vraća kući u zavičaj jer je prvi put za poslanika izabran još davne 1992, od kada je redovno biran u skupštinu.
Osim što će nadmenu Maju Gojković zameniti Dačić, još jedna promena čeka gledaoce dosadnog rijalitija „Skupština“.
Dačić neće imati kome da oduzima reč, izriče kazne, izbacuje iz sale, kleveta, vređa, ponižava i podsmeva se u živom programu, jer u Skupštini nema opozicije, a oduzimanje reči naprednjacima verovatno ne dolazi u obzir.
Naprednjaci imaju i više od dve trećine poslanika, pa mogu da izglasaju šta god Vučiću padne na pamet, osim izmene Ustava i na primer izbacivanja preambule ili odredbi kojima se omogućava uticaj i pritisak na pravosuđe.
Mogli su naprednjaci i ranije da usvajaju šta god su želeli, ali će sad imati potpuni mir, a ne opoziciju u sali ili u holovima.
Biće to idila i ostvarenje sna svakog naprednjaka, a to je da sami i svima iza leđa rade šta god hoće bez osećaja krivice i straha od odgovornosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
