Davenportovanje vojvode Šešelja

Komentarišući oštru Vučićevu reakciju na reči koje je albanski premijer Edi Rama izgovorio u Beogradu da je Kosovo nezavisno, Šešelj je izgovorio da je „Vučiću bilo lako da galami na jadnika iz neke male zemlje, što nije tako reagovao kada su istu stvar govorili neki iz velikih zemalja“.

Sada su Šešelj i njegovi radikali uradili sličnu i još mnogo goru stvar, izlivajući svoju destrukciju na šefu misije EU u Srbiji Majklu Davenportu u Skupštini Srbije. Umesto da se velikim i moćnim suprotstave tamo gde treba i onda kada treba – uostalom Šešelj i njegovi radikalski funkcioneri su tokom bombardovanja 1999. ili sedeli u bunkeru ili šetali Terazijama – oni su kao i uvek odabrali da budu moćni na onom ko ne može da im uzvrati. Jer, ambasadora Davenporta vežu diplomatska pravila ponašanja, kao i hijerarhija Evropske unije, za razliku od radikala, koje ne veže ništa, najmanje pristojnost. Ako im je stvarna namera bila da insistiraju da se izveštaj Evropske komisije skupštinskom Odboru dostavi na srpskom jeziku i u papiru – što je samo po sebi sasvim u redu – zašto se onda na tome nisu zaustavili? Čemu omalovažavanje jednog diplomate insistiranjem na tome gde će da sedi, gde mu je mesto, šta je uopšte njegova matična država, i kao vrh predstave, traženje njegovog broja telefona da mu se pošalje „četnička“ pesma o Donaldu Trampu? To je kao neki udarac EU je li, iako je reč o kićenju tuđim perjem, pošto je Tramp pobedio u Americi, a ne u Skupštini Srbije. Od toga će kao Srbiji – a radikalima su vazda usta puna Srbije – biti bolje?

Uzgred, sasvim je zanimljivo da je meta baš Davenport budući da je poznato da je njega javno u negativnom kontekstu povremeno pozivao baš najmoćniji u Srbiji – premijer Vučić. Kako to da opozicionim radikalima, koji su sprdnju nastavili i na društvenim mrežama, diveći se sami sebi na Tviteru kako su u Skupštini izveli „davenportovanje“, nikad na sličnoj meti nije neko iz premijerovog okruženja? Što je najgore, Šešelj po istoj matrici destruktivno deluje više decenija. S obzirom da je nedavno u štampi objavio spisak američkih špijuna u Srbiji, najbolje bi bilo da je sebe stavio na prvo mesto. Jer, niko toliko uspešno ne stvara negativnu sliku o Srbiji, njenim građanima i njihovom nacionalnom interesu, kao Šešelj. Ako velikim a i malim zemljama ta slika zatreba, uvek je on tu da je isporuči. Sa sve pevanjem – pucanje dolazi kasnije, kad Šešelj bude daleko i na bezbednom.