Defekt demokratija

Kako je Janković rekao, izveštaj ukazuje da je situacija u pogledu prava građana takva da nema razloga za zadovoljstvo i da su najugroženije starije osobe, deca i mladi, osobe sa invaliditetom, izbeglice, Romi, pripadnici LGBT populacije, žrtve nasilja u porodici i zagovornici ljudskih prava. Dakle, sve ranjive grupe.

Ipak, osim ovog, jedan od problema je i što Skupština Srbije već dve godine nije razmatrala izveštaje ombudsmana, iako je na to obavezna po zakonu. Dakle, zakonodavno telo?! Naravno, parlamentarce niko ne može da natera na to, pa ni zakon, čak ni oni koje sami donose i usvajaju, mada poslanici najčešće blage veze nemaju s tim šta usvajaju i za koje zakonske odredbe glasaju. U ovom slučaju znaju samo da im se ne dopada ono što govori i radi institucija Zaštitnika građana. A razlog je jednostavan. Izveštaj Zaštitnika građana otvara mnoga bolna pitanja na koja su „narodni poslanici“ imuni, pelcovani, a samim tim i godinama neosetljivi. Druga je stvar što su oni kao „narodni predstavnici“ o svemu ovome što imaju u izveštaju Zaštitnika građana trebali odavno da budu upoznati i da učine sve što mogu da to spreče. Ali, što se kaže, skupštinski restoran briše zabrinutost za to šta se dešava građanima.

Takođe, poslanicima vladajućih stranaka se ne dopada ni ličnost zaštitnika građana, mada Saša Janković samo predstavlja nezavisnu instituciju kao njen čelni čovek. Sećamo se kako je Janković, da bi pokazao da je nezavisan od političara i njihovih partija, sam sedeo tokom skupštinske rasprave u praznom delu sale. A instituciju Zaštitnika građana nisu volele nijedne vlasti, jer radi upravo ono što bi državne institucije trebalo da rade. Bori se za građane i ne povlađuje političarima, već ističe mane, probleme, raznorazne nepodopštine pojedinaca i državnih institucija protiv građana.

Uostalom, poslanici, kao i svi drugi sujetni domaći političari, nisu u stanju da iskorače iz tih sopstvenih sujeta i da prihvate da država nije uređena, da se zakoni ne sprovode iako postoje na papiru i da državne institucije masovno krše prava građana. Dakle, zaštitnik građana je u pravu kada kaže da su građani obespravljeni. Dovoljno je samo pogledati slučaj Savamala, gde čelnici gradske vlasti organizuju ljude pod fantomkama da bi bagerima rušili objekte po Beogradu! Pritom, policija odbija da izađe da pomogne građanima! Zato je sasvim razumljivo da se građani osećaju nesigurno i da opravdano strahuju za svoju i bezbednost svojih porodica, jer zaštitu od države sigurno neće dobiti. Baš zato je zaštitnik građana nepoželjan u „narodnom parlamentu“.