Deklaracija i obaveze

Onda su se karte ponovo izmešale i procenjeno je da je stvar ipak ozbiljna, odnosno da je deo javnosti shvata kao takvu, a i da bi bilo u interesu reklamiranja za predstojeće izbore da se koja reč progovori o novonastalom problemu, makar cena bila i da se čuje glas opozicionih predstavnika jer bi se u suprotnom vladajućoj koaliciji moglo spočitati da ne haje za srpske interese.

Vlast je tokom rasprave poručila da je za krizu u Pokrajini odgovorna vlast u Prištini i da je Srbija spremna za mirno rešenje, dok su opozicione stranke tražile od vlasti da saopšti jasne mere za rešavanje problema. Insistiranje predsednika Borisa Tadića na poenti da se sve mora rešiti mirno i diplomatskim putem, potpuno se podrazumeva. Kome normalnom u ovom trenutku to još nije jasno? Nejasno je i koliko su jaki oni kojima je predsednik uputio mantru „Srbija neće voditi rat“. Ako tako nešto, prema savetu predsednika, treba svakog jutra da ponavljaju političari, u kakvoj mi to zemlji živimo.

U sitne noćne sate usvojena je i Deklaracija o aktuelnom stanju na KiM, u kojoj se „s posebnom zabrinutošću“ konstatuje da su institucije u Prištini pokušale nasilno da promene realno stanje na terenu, kao i da su međunarodne misije nekim svojim aktivnostima prekršile okvire utvrđene rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, čime ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva i interese Srbije na području Pokrajine.

Tek će se videti da li će Vlada ispuniti obaveze koje joj se ovim aktom nameću. Jedna od njih je da se Vlada Srbije obavezuje da od međunarodnih misija zahteva da ne dozvole jednostrane aktivnosti privremenih institucija u Prištini kojima se ugrožava mir, stabilnost, mogućnost nalaženja kompromisnog rešenja i menja postojeće stanje na terenu, kao i da Skupštinu redovno, najmanje jednom u tri meseca, izveštava o razvoju događaja.

Posebno je zanimljivo, ako ne i nadrealno, što se deklaracijom Vlada obavezuje da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti za slučaj pogoršanja stanja na KiM. Čisto radi podsećanja, situacija na KiM traje već neko vreme, a mere i planovi za svaku promenu situacije već treba da su napravljeni i u primeni. Javnost opravdano može da se pita da li ovo znači da Vlada do sada nije imala plan mera za rešavanje situacije i na koji način je reagovala na svako njeno usložnjavanje.