Demokratija na respiratoru

Dve suprotne konstatacije (demokratija je dobra i građani su loši) uspela je ova vlast da spoji u svoju mantru proteklih mesec dana koliko u Srbiji traje vanredno stanje zbog kojeg su određena ljudska prava suspendovana pod velom državnog razloga.

Premijerka Brnabić svoje shvatanje demokratije opisala je Vašington tajmsu, za koji kaže da se demokratija ne guši, odnosno da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpska vlada preduzeli ozbiljne mere kako bi zaštitili srpske građane i ekonomiju.

„Međutim, neki su, nažalost, netačno prikazali ove mere predostrožnosti kao prekoračenje nadležnosti vlade ili čak gušenje demokratije u Srbiji. Ništa od toga nije tačno“, navela je Brnabić.

Da premijerka često brka pojmove pokazuje i njeno pominjanje ratnog stanja u kojem smo, a koje je druga ustavna kategorija od vanrednog čije proglašenje je i ona potpisala.

Ovakve i slične izjave premijerke i predsednika države ne treba da čude jer diktatori i autokrate, niti njihove verne sluge, nikada ne vide grešku u sebi već samo u drugima.

A ko su ti drugi, ili „neki“ kako kaže Brnabić? To su nezavisni mediji i intelektualci, politički neprijatelji i naravno „mrski predstavnici EU“ koji guraju nos tamo gde ne treba i u trenutku kada se tandem Brnabić-Vučić bori za zdravlje srpske nacije, a u čemu niko i ništa ne treba i ne sme da ih ometa i zanoveta.

Pa čak ni parlament u kojem „spasitelji naroda“ imaju ubedljivu većinu.

Da ne govorimo o novinarima i njihovim „neumesnim“ pitanjima kojima samo zamagljuju „perfektnu situaciju“ u zdravstvenim ustanovama širom zemlje i „besprekorno požrtvovanje partijski, burazerski i na „dođem ti – dođeš mi“ postavljenih rukovodilaca ustanova i institucija koje u ovakvim situacijama treba da ispune svoju ulogu i zaštite građane.

Iako je nepisano pravilo da se u ovakvim situacijama političkim oponentima vlasti tupi oštrica kritike a građani su skloniji da slušaju i veruju vlasti, očigledni propusti, koji nekog mogu koštati života, ne smeju ostati neizrečeni.

To premijerka i predsednik ne shvataju.

Skupština Srbije će ipak zasedati posle ukidanja vanrednog stanja. Problem je u tome što će ti isti poslanici, pupčanom vrpcom vezani za partije na vlasti i bez sopstvenog stava, aminovati svaku grešku i propust. Neće imati ko u ime naroda da kazni one koji su grešili. A građani će suditi na izborima. Za očekivati je da će vlast preživeti ovo vanredno stanje, što ranije nije uspelo ni Miloševiću ni Živkoviću.