Desant na pekaru

Pedesetak osoba tokom prethodnog vikenda opkolilo je ovu pekaru „protestujući“ zbog fotografije, objavljenu na društvenim mrežama, na kojoj njen bivši radnik rukama pokazuje dvoglavog orla – nacionalistički simbol Albanije.

„Protestanti“ su mahali srpsko-ruskim zastavama, stavljali svinjsku glavu na automobil vlasnika pekare i pevali sve što je u takvim prilikama prigodno pevati. „Protesti“ su bili „mirni“ isključivo zbog policije.

Razlog zbog kojeg se reč protesti pojavljuje pod znacima navoda je taj što u ovom konkretnom slučaju nikakvih protesta nije ni bilo. Radilo se o nacionalističkom izlivu besa koji bi sasvim sigurno eskalirao u nasilje da pekaru nije štitila žandarmerija. Protest je u demokratskom društvu legitiman način izražavanja mišljenja, a ničeg legitimnog nije bilo u onome što se desilo u Borči. Koji je bio zahtev „protestanata“? Da se slika izbriše sa profila? Da radnik prestane da radi? Sve da su to razlozi za „protest“, koliko god iracionalni, oni su već ispunjeni. Ne, zahtev okupljenih je da se vlasnik pekare pokupi i napusti Srbiju.

Reakciji policije ne može ništa da se zameri, ali ministru policije i te kako može. „Apelovao bih na građane koji su protestovali da ne zaborave da je Beograd oduvek bio i ostao miroljubiv i domaćinski grad, a prištinske političare i njihove partnere u Beogradu podsetio da uprkos njihovim konstantnim širenjima huškačke propagande ne mogu sakriti istinu. Istina je da tokom protesta u Borči nijedno staklo nije naprslo, dok s druge strane ceo svet redovno svedoči… svakodnevnim napadima na Srbe na Kosovu“, izjavio je ministar Nebojša Stefanović.

U maniru svog šefa, Stefanović je benzinom pokušao da ugasi nacionalistički požar. I umesto da osudi, on je apelovao. Umesto da umiri naše građane albanske nacionalnosti, on je provocirao kosovske političare. NJegova konstatacija da nijedno staklo nije naprslo, našim sugrađanima koji nisu srpske nacionalnosti lako može da zazvuči kao pretnja.

Od Miloševića naovamo vlasti su brižljivo negovale agresivni nacionalizam kao polisu osiguranja. Za svaku vlast je mnogo korisnije da građani budu besni na Albance, Hrvate ili Bošnjake, nego na to što satima čekaju kod doktora, što gradski prevoz nije dostojan čoveka, što su plate sve manje a cene sve veće…

Ova vlast je, međutim, nacionalističko nasilje instrumentalizovala, upregla i usmerila u željenom pravcu. Kako drugačije objasniti to što se Parade ponosa održavaju bez ikakvog incidenta, što navijači nikada ne skandiraju Vučiću, što niko ne biva kažnjen za zločine iz mržnje.