Desne ale i bauci

Ovaj put Tramp je uzbudio duhove svojom izjavom da muslimanima treba zabraniti ulazak u SAD. Bila je to samo jedna u nizu njegovih opaski o „tuđinima“, nimalo iznenađujućih kada se zna za Trampovu neskrivenu ksenofobiju čija meta su, puno puta, osim muslimana bili i Latinoamerikanci, posebno imigranti. To je bila Trampova „mudra“ preporuka – šta bi Amerika trebalo da preduzme posle terorističkog napada u Kaliforniji prošle nedelje. Neka je Tramp, u političkom smislu, i prolazna pojava. Međutim, njegov slučaj pokazuje kuda svet, pogotovo njegov „napredni“ deo, može da ode kada nema adekvatan odgovor na krize. U ovoj konkretnoj stvari na krizu izazvanu usponom Islamske države koja je doprinela izbegličkoj krizi.

„Progresivni deo čovečanstva“ navodno se šokirao i uspehom Nacionalnog fronta u prvom krugu regionalnih izbora u Francuskoj. Trampov predizborni slogan glasi „učinimo ponovo Ameriku velikom“, dok se Marina le Pen zalaže za „nepatvoreno francuzstvo“. Ako Tramp nema šanse da postane predsednik, Le Penova i te kako ima, na izborima 2016. I tu je, zapravo, izvor straha. Ima Evropa i Viktora Orbana i „nesolidarne“ lidere drugih istočnoevropskih zemalja EU, ali Francuska je, ipak, njeno srce. U tom srcu se ugnezdio još pre nekog vremena Nacionalni front, čija popularnost raste pa se oko njega okreću mejnstrim partije – Olandovi socijalisti i Sarkozijeva „obična“ desnica. Marina le Pen, na neki način, određuje šta su glavne političke teme.

Međutim, NF više nije radikalan kao što je bio, kao kada se – sada zbog antisemitizma od sopstvene ćerke izopšteni – Žan Mari le Pen družio sa Vojislavom Šešeljem; Marini le Pen je cilj da stranku učini vodećom, što podrazumeva odricanje od ekstremizama. Uz to, granice između „krajnje desnog“ i desnog često nisu tako jasne (slično je i sa levicom – kad je Siriza pobedila u Grčkoj mediji su maltene javljali o usponu boljševika). Primera radi, ko se seća imigrantske politike Sarkozija, običnog desničara, dok je bio ministar policije i predsednik, ne bi mogao reći da je ona bila tolerantna. A dok svi mi slušamo priče o raznim alama i baucima, pravih odgovora na gorepomenute krize – i dalje, uglavnom, nema.