Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Snežana Lakićević Stojačić izjavila je po konstituisanju aktuelnog saziva Narodne skupštine da je zadovoljna zastupljenošću žena u najvišem zakonodavnom telu, jer je skoro pa implementirana nešto ranije uvedena zakonska obaveza o 30 odsto poslanica.
Jedna grupa, međutim, prošla je još bolje, ali teško da bi se našao glasnogovornik koji bi to pohvalio. Reč je o Beograđanima koji čine oko 40 odsto poslaničkog tela u Domu Narodne skupštine, iako „prestoničani“ u ukupnoj populaciji Srbije (bez Kosova) učestvuju sa 23 procenta.
Tačno je da je većina njegovih stanovnika odnekud došla do glavnog grada, ali elementarni smisao parlamentarnog života jeste da u najvišoj instanci vlasti svi građani i građanke budu zastupljeni ravnopravno, između ostalog i sa stanovišta njihove teritorijalne raspoređenosti, a ne da zavise od toga da li će se „kod naših gore, u Beogradu“ javiti zov zavičaja. Međutim, izborna pravila u demokratskoj Srbiji očigledno pogoduju stvaranju partijskih elita oko njihovih centrala, koje su, izuzev nekoliko vojvođanskih stranaka i partija nacionalnih manjina, uglavnom u Beogradu.
Dodatno je zanimljivo što je beogradizacija parlamentarnog života u našoj zemlji uzela maha posle 2000, odnosno nakon onoga što smo doskoro zvali „demokratskim promenama“. Ispade da je za svoje vladavine Slobodan Milošević imao više sluha za regionalnu zastupljenost u Narodnoj skupštini od onih koji su ga smenili. A što je još zanimljivije, pojedinci i stranke koji su se ispilili ispod Miloševićevog šinjela, a koji čine okosnicu aktuelne vlasti, nastavili su postpetooktobarsku praksu po ovom pitanju, odnosno nisu se vratili korenima iz, ispada, boljih devedesetih.
Našim sugrađanima i sugrađankama koji nisu imali sreće da se rode u Beogradu ili da prema njemu usmere svoj životni brod ostaje uteha da i najmanja mesta mogu da bljesnu ako iznedre kakvog velikog sina koji se snašao u „krugu dvojke“. Tako su svojih pet minuta dobili Koštunići dok je na vlasti bio Vojislav Koštunica, ili sada Bajčetina, odnosno Žitorađa, rodna mesta predsednika i premijera Srbije, Tomislava Nikolića i Ivice Dačića. Tim sredinama sleduje medijska pažnja, možda novi asfalt ili okrečena škola. Druga uteha je i to što čak ni sami Beograđani nemaju mnogo vajde od „svog“ kadra u skupštini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
