„Disonantni“ Dačić

„Putuj, Gabrijele, i prihvati realnost da je sadašnja vlada Nemačke u odlasku“, što je predstavljalo reakciju na Gabrijelovu opasku izrečenu u Prištini da bi Srbija trebalo da „prihvati nezavisnost Kosova“. U sličnom tonu, Dačić je juče na skupu ministara inostranih poslova u Sofiji ocenio da je „apsolutno kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu arogantne poruke da mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM“.

Konstatacije ministra spoljnih poslova u neskladu su sa retorikom i raspoloženjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u sredu krajnje srdačno dočekao Zigmara Gabrijela. Prilikom zajedničkog obraćanja javnosti sa gostom iz Berlina, Vučić je između ostalog naglasio da bi „voleo da Angela Merkel ponovo formira vladu i da Gabrijel ostane ministar spoljnih poslova… kada Vučić nekoga podržava, taj pobeđuje, nisam naučio da gubim“. Komplimente na račun svog domaćina nije štedeo ni Gabrijel, koji je, govoreći o važnosti rešavanja kosovskog pitanja, kazao da se „Vučić još kao premijer, a to nastavlja i sada kao predsednik, zalagao za pronalaženje rešenje“. U pokušaju da smiri situaciju, premijerka Ana Brnabić, koja se, imajući u vidu „disonantnost“ u gledištima Dačića i Vučića, našla „između dve vatre“, izjavila je da Gabrijel nije doneo nikakav pravno obavezujući dokument, „razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine i normalizaciji odnosa, Srbija je prva pokazala odgovornost kroz unutrašnji dijalog“.

Da li će i na koji način šef srpske diplomatije biti kažnjen za „soliranje“, ostaje da se vidi. Na prvi pogled deluje da je Dačić slanjem „prkosnih“ signala zvaničnom Berlinu napravio ozbiljan diplomatski gaf, budući da zvanični Beograd ozbiljno računa na podršku Nemačke i u nastavku evropskog puta, što je proklamovano mnogo puta do sada. Istovremeno, ne možemo a da se ne zapitamo kako iskusni političar poput Ivice Dačića može da gaji očekivanja da će novi saziv nemačke vlade odstupiti od jasno zacrtanog spoljnopolitičkog kursa? U svakom slučaju, Dačićeva retorika prija „uhu“ njegovih pristalica u Srbiji i ne treba isključiti ni mogućnost da je lider SPS i ministar spoljnih poslova upravo na to ciljao kritikujući Zigmara Gabrijela, naročito u kontekstu predstojećih beogradskih izbora.