Đavolji krug

Što se nemačkih ekonomista tiče ni oni se baš ne slažu u gledanju na razmere opasnosti od deflacije, ali jasno preovlađuje uverenje da današnja deflacije nije ona izazivačica krize iz 30-ih godina prošlog veka nego dobra deflacija, koja samo koriguje u ranijem periodu naduvane cene. Tako je bivši glavni ekonomista ECB Otmar Ising, prezrivo govoreći o histeriji, objašnjavao u čemu je kvaka sa opasnom deflacijom, koja, po njemu, danas ne postoji ni u jednoj zemlji na svetu:

„Opasnu deflaciju karakteriše ubrzana spirala pada cena i očekivanja potrošača u pogledu kretanja cena. U takvoj situaciji, potrošači odlažu svoje kupovine za sutra, jer veruju da će željeni proizvodi tada biti jevtiniji. A firme odlažu svoje investicije jer računaju da će cene njihovih proizvoda padati. Iz toga nastaje jedan đavolji krug. To su obeležja jedne deflacione opasnosti.“ Kakvu Nemci ne vide. Ali Evropska centralna banka – vidi.

Ulivanje po 60 milijardi evra svakog meseca do septembra 2016. godine trebalo bi da inflaciju u evrozoni podigne na (spasonosnih) dva odsto. Ne više, rekao je u januaru šef Evropske centralne banke Mario Dragi. U januaru ove godine u evrozoni su cene pale za 0,6 odsto, dok je u februaru načinjen napredak – pad je bio samo 0,3 odsto na godišnjem nivou. Novac bi išao u otkup državnih obveznica u posedu banaka, čime bi se izbeglo da ECB i nacionalne centralne banke direktno finansiraju države, što im je zabranjeno – 20 odsto bi otkupljivala Evropska centralna banka, a 80 odsto nacionalne centralne banke – tako bi bila obezbeđena značajna dodatna sredstva za nedostajuće investicije. I rast. Koji je u evrozoni skroman. Za ovu godinu se očekuje 1,3 odsto.

Postoji još jedan način borbe protiv deflacije – spuštanje referentne kamatne stope ECB. Ali taj je lek već iscrpen, kamatna stopa ne može biti mnogo niža nego što jeste, iznosi 0,050 odsto.