Između aktuelnog rata u Ukrajini i „naših“ iz devedesetih godina sigurno postoje brojne razlike, ali su neminovne i sličnosti. Kao i svaki oružani sukobi, pogotovo među „braćom i sestrama“, donose smrt, razaranje, zločine, izbeglištvo… Postoji još jedna sličnost.
Kada je počeo najkrvaviji deo jugoslovenskih sukoba, rat u BiH, građani su uglavnom očekivali da će brzo proći. Zapucaće malo „budale“, da se ižive, a onda će se, za koji dan ili nedelju, smiriti i sve vratiti na staro.
Rat je trajao duže od tri godine, obeležili ga najveći zločini u Evropi od Drugog svetskog rata, najduža opsada glavnog grada. Ništa se nije vratilo na staro.
Prošle godine u ovo vreme, mnogi su očekivali da će rat u Ukrajini, trajati kratko. Verovalo se da će Putin „blic krigom“ za nekoliko nedelja osvojiti Ukrajinu, u Kijevu instalirati marionetsku vlast.
Rusi, koji veruju da nisu napali susednu i bratsku zemlju, već da se brane od „kolektivnog Zapada“, pod čiji uticaj je pao „neonacistički“ režim u Kijevu, očekivali su da će ih Ukrajinci dočekati kao oslobodioce, što se nije desilo. Ukrajinski otpor zadivio je svet.
Godinu dana od prvih sirena u Kijevu, kraj rata i njegov ishod se ne naziru. Pobedu obećavaju i ukrajinski i ruski predsednici Zelenski i Putin.
Dve strane se međusobno optužuju za zločine, ustručavaju se da objave podatke o svojim, radije govore o žrtvama neprijatelja koje obično višestruko uvećavaju.
Jer kada bismo slušali objave ruskog Ministarstva odbrane poverovali bismo da ukrajinska vojska više ne postoji. Ako slušamo Kijev, činilo bi nam se da je nuklearna sila Rusija na kolenima.
Gde je svet na prvu godišnjicu rata u Ukrajini? Daleko od mira u strahu od mogućeg širenja borbi i upotrebe nuklearnog oružja.
Pregovore o miru skoro da niko i ne pominje, sem Kine, a Rusija i Zapad se izgleda spremaju za dugotrajni rat, čije će žrtve naravno biti pre svega Ukrajinci. Gde je Srbija?
Čini se da se godinama negovana i gajena ljubav prema Putinu nalazi pred ozbiljnim ispitom. Ne samo zbog Zapada već i jačanja ekstremne proruske desnice.
Čini se da Rusija ne može da bude poražena, ali ni Ukrajina uništena. Vidimo se onda i sledeće godine, na dvogodišnjicu rata. Ukoliko nas, u međuvremenu, ne obraduju uspostavljanjem mira ili, se, daleko bilo, neko odluči da pritisne „crveno dugme“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.