Dokle više, Dijana?

Niti da li je Dijana „žrtveno jagnje“ kako bi se pažnja javnosti odvratila od početka suđenja u sasvim drugom slučaju „Jovanjica“?

Slučaju koji za Vučića mora biti značajniji od svakog drugog, budući da se tu pominje ime njegovog brata Andreja.

Jer, opozicija u vezi s postupkom za gajenje marihuane na dobru „Jovanjica“ navodi da je vlasnik Predrag Koluvija po hapšenju zvao Andreja Vučića, a za šta naknadno navodno nema nikakvog dokaza ni telefonskog ispisa.

I za šta treba kazniti bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića zbog „curenja“ tog podatka.

Pravo pitanje je do kada će više takve priče moći da se odvijaju a da ne dovedu do sudbinskog obrta u kome će Vučić i njegovo najbliže okruženje jednostavno izgubiti kontrolu.

Jer, Vučić vlada držeći ravnotežu unutar jednog opakog interesnog kartela, koji je na okupu svih ovih godina samo zato što ima nekog zajedničkog neprijatelja.

Kada će neko jednostavno prenebregnuti pretnju od „zajedničkog neprijatelja“ bio taj neprijatelj izbori, korona, sud…?

Kada će se oni preigrati budući da već desetak godina igraju potpuno istu igru moći ne štedeći nikoga i ništa u toj brutalnoj igri?

Još pre sedam-osam godina, kad su Vučićevoj vlasti, možda je bolje reći, tadašnjoj ekipi, zatrebale smene u vrhu policije, potegnuta je prva afera prisluškivanje – sećamo se, zvala se „listing“.

Tadašnji predsednik Tomislav Nikolić „igrao“ je zajedno sa Vučićem, tada prvim potpredsednikom vlade i šefom Biroa za koordinaciju službi, i potvrdio da ga maltene prisluškuju iz kombija parkiranog na Andrićevom vencu.

U junu 2014. je Nikolić prvi podržao Vučića u smeni petoro policijskih generala u istom „paketu“.

Sećate se, to je bilo istorijsko obraćanje „niko ne sme da pomene Dragoslava Kosmajca“, najvećeg narko-dilera na Balkanu (nedavno preminuo od korone).

I Hrkalovićeva je zapravo smenjena zahvaljujući „prisluškivanju“, ali mnogo blažih razmera.

Pred njeno povlačenje sa dužnosti državnog sekretara u MUP u maju 2019. bila je to tek „aferica“ u odnosu na ovo sada.

Osnovna priča je bila ista – i tada su tabloidi tvrdili da je Dijana imala pristup Upravi kriminalističke policije, a koja je sa svojom Službom za specijalne istražne metode neovlašćeno prisluškivala.

I tada se znalo ko je po dubini pravi vlasnik tog prisluškivanog materijala – jedna brutalnija i obučenija ekipa iz BIA sa samo jednim gospodarom na vrhu.

Dokle više to može da ide, da li će Dijana, a i oni koji se dovode u vezu sa njom – bivši šef BIA Aleksandar Đorđević, ali i sudija Aleksandar Stepanović, igrati ćutke ili uglavnom ćutke taj ples sa vukovima, znajući da će bivati samo još gore i svirepije? Odgovor da to može tako unedogled je – pogrešan.