Foto: EPA-EFE/CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICHPoslednji podaci iz Izveštaja o transfobiji i homofobiji za 2022, pokazuju da su se u Srbiji dogodila 94 fizička napada na LGBT osobe, i to 24 više nego prethodne godine. I taj trend se nastavlja, a pitanje je šta sve, osim direktnog fizičkog nasilja gej osobe trpe u svojoj svakodnevici.
Praksa je takođe pokazala i da se većina njih plaši da prijavi nasilje, što zbog straha od autovanja, ali i straha od viktimizacije, što je veoma često iskustvo gej osoba koje zatraže pomoć institucija.
Dodatno, susreću se sa ismevanjem, što sve dovodi do toga da njihove slučajeve policija ne shvata dovoljno ozbiljno.
Zato često završe samo kao zavedene prijave, koje gotovo nikada ne dobiju sudski epilog.
Većina ostane neprocesuirana.
Sa takvim društvenim okruženjem, i takvim shvatanjem nasilja uopšte, ne samo prema LGBT osobama, već i prema mnogim drugim marginalizovanim i stigmatizovanim grupama, lako je zaključiti da većina žrtava ne prijavljuje slučajeve nasilja već svesno bira da kroz svoj pakao prolaze sami, te ih je zasigurno mnogo više nego što statistika, ionako mračna, pokazuje. Nasilnike, s druge strane, ovakvo stanje stvari može samo da ohrabruje.
A šta se tek dešava kada upravo oni koji treba da te od nasilja odbrane, dođu i priušte ti višesatno maltretiranje, iz kog izađeš i sa fizičkim ali i daleko trajnijim psihičkim povredama?
Dvoje cimera, momak i devojka gej opredeljenja, u čiji stan je upala policija 14. februara, navodno zbog prijave posedovanja droge, još se oporavljaju od traumatičnog iskustva koje su im policajci te noći priredili, i u stanu i u policijskoj stanici.
O mučnom opisu detalja zlostavljanja koje je trajalo nekoliko sati, koje je opisala majka momka a javnosti obznanila organizacija „Da se zna“, ovde nećemo pisati.
Ali se iz njih svakako jasno vidi da cilj nije bio nikakav policijski posao, već iživljavanje, zastrašivanje, bolesna zabava policajaca.
U prilog tome govori i podatak da je sve počelo kada je policija, nakon upada u stan, videla LGBT obeležja i shvatila da su momak i devojka zapravo gej opredeljenja. Nikakvo opravdanje ili nešto nalik tome ne može da se nađe u ovom slučaju, sve i da neko hoće da ga nađe.
Na taj slučaj policijske brutalnosti reagovale su pojedine institucije, a policija najavila unutrašnju kontrolu, ali za javnost još nema informacija da li je istraga sprovedena, završena i koji je zaključak.
Srećom, ovakva iskustva nisu česta, a prema podacima „Da se zna“, u poslednjih osam godina bilo je još dva slična. Iako je i to mnogo, odnosno nije smelo da se desi, utešno je da je većina iskustava sa policijom označena kao „korektna“.
To ipak neće mnogo značiti pomenutim cimerima, ali ni mnogim drugim ionako preplašenim LGBT osobama. Jer uvek može da se desi ponovo nekom drugom, pored skoro svakodnevnih neprijatnosti.
Ali, stanje se neće promeniti dokle god se iz vrha države, a kroz medije sa nacionalnom frekvencijom, u svrhu dnevne politike i opstanka na vlasti, svakodnevno servira politika nasilja i agresije, podgreva netolerancija, netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, i duboke podele građana na „nas“ i „njih“, čak i kada su „oni“ samo zamišljeni neprijatelji.
Ali, čak i bez toga, promena svesti i kulture društva potrajaće veoma dugo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
