Posle više od dve nedelje prebacivanja odgovornosti ko je nadležan za formiranje komisije za ispitivanje navoda o plagijatu doktorske disertacije Nebojše Stefanovića, nacionalni saveti za visoko obrazovanje i nauku odlučili su da načine prvi korak. Oni se, međutim, neće baviti slučajem ministra policije, već su rešili da preispitaju doktorske studije na domaćim univerzitetima.
Iz najava čelnika ovih saveta jasno je da taj posao neće biti temeljan, jer su za vanrednu kontrolu potrebne pare, koje treba da obezbedi država. A ona se i u ovom slučaju proglasila nenadležnom za “akademska pitanja”, zaboravljajući da je upravo Ministarstvo prosvete odgovorno za rad fakulteta i univerziteta kojima je dalo dozvolu za rad. Pa i za Megatrend.
Priča o sumnjivim doktoratima nije nova. Godinama se u medijima pominje da je tokom poslednje decenije u obrazovni sistem Srbije ubačeno nekoliko stotina doktora nauka čiji je nivo znanja i naučni doprinos najblaže rečeno problematičan. Pominje se da u tome prednjače privatni univerziteti, te da je “štancovanje” doktorata najprisutnije u društvenim naukama. Doktoriranje je postalo unosan biznis, jer se titula može kupiti za nekoliko hiljada evra.
Drugi problem koji je isplivao posle afere s nepostojećim londonskim doktoratom sada već bivšeg rektora Megatrenda Miće Jovanovića jeste pitanje ko sve može da bude mentor u Srbiji. Ako doktorat mora da bude ambiciozan i temeljan naučni rad, kome prethode ozbiljna istraživanja, onda bi i najzaslužnijeg za “pravljenje” takvog doktora nauka morale da krase ove osobine. A nekvalitetni mentori nisu problem samo privatnih već i mnogih državnih fakulteta. Nije tajna da su na nekim državnim univerzitetima snižavani kriterijumi o broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, jer u suprotnom uopšte ne bi imali mentore.
Višenedeljno ćutanje akademske zajednice o spornim doktoratima i insistiranje na tehničkim stvarima, poput toga ko je nadležan da učini prvi korak, potvrđuje da srpska intelektualna elita nije spremna da se obračuna sa ovakvim devijacijama. A to ćutanje bacilo je senku na doktorske studije u celini. Ispada da su u pravu oni koji kažu da bi insistiranje na otkrivanju istine moglo da se vrati akademskoj zajednici kao bumerang. Da parafraziramo dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa kojeg je potekla inicijativa o ispitivanju slučaja Stefanović: pa šta i ako se vrati? Onaj ko je radio časno nema čega da se plaši.
Pitanje je kada će akademska zajednica Srbije skupiti hrabrosti da reši ovo, ali i druga sporna pitanja, kao što su masovno prepisivanje iz tuđih naučnih radova ili nezasluženo napredovanje u karijeri. Možda je otvaranje priče o sumnjivim doktoratima pravi trenutak da se, za početak, zabrani mentorima da budu članovi komisija za odbranu doktorskih disertacija i da se jasno kaže koji univerziteti mogu da imaju doktorske studije, a koji ne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
