Dosije Telekom

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Naime, to je iznos koji se kontinuirano provlači kroz medije, kao cifra kojom bi država bila zadovoljna. Razlog je to što je vlada Mirka Cvetkovića 2011. pokušala da proda 51 odsto udela u Telekomu za 1,4 milijarde, ali nije uspela da dobije ponudu bolju od 1,1 milijarde, koliko joj je tada nudio Telekom Austrija.

Ovog puta prodaje se nešto više – 58 odsto akcija, pa bi sa 1,47 milijardi evra, država dobila ekvivalent ceni od 1,3 milijarde za 51 odsto akcija. Manje nego što je hteo Cvetković, ali primetno više nego što mu je iko nudio. A upravo to je jedan od glavnih uslova države – da se dobije više novca nego što je nuđeno prethodnoj vlasti.

Problem je, međutim, to što se u stvari prodaje 78 odsto kapitala – bar ako pitate sindikate. Razliku od 20 procenata čine „sopstvene akcije Telekoma“, one koje je svojevremeno kompanija preuzela od bivšeg akcionara, grčkog OTE-a, jer država nije imala novca da taj paket otkupi.

Kome će pripasti te akcije kada Telekom bude prodat? Odgovor nije jasan jer će to, kako se saznaje, „biti predmet pregovora“. Ako pripadnu novom vlasniku, ispašće da je on zapravo prošao mnogo jeftinije nego što bi prošao čak i Telekom Austrija.

Sasvim drugo pitanje je da li Telekom uopšte treba prodavati. Mnogo je argumenata protiv prodaje, ali jedan suprotni, čini se da odnosi prevagu – država Srbija, takva kakva je, nije se pokazala kadrom da Telekomom upravlja kao kompanijom nezavisnom od politike. Ne sme da otpusti višak ljudi, ne sme da ukine besmislena sponzorstva, ne sme da skine s platnih spiskova primaoce raznih „apanaža“, ne sme da postavi direktore koje ne može da kontroliše, ne sme da ponekad odustane od dividende zarad razvoja kompanije. Iako bi bilo mnogo bolje promeniti državu, sigurno je lakše odustati od Telekoma.

Pitanje je i kako ćemo upotrebiti dobijeni novac. Prvo se govorilo da će sve otići na otplatu ili zamenu skupih kredita jeftinim, pa da će polovina otići na dugove. Ostatak je namenjen „kapitalnim ulaganjima“. I to bi bilo dobro, da među takvima nije pominjan fudbalski stadion. A sada se, tiho, priča i o Beogradu na vodi. Svakako, kapitalno.