Dramatizacija

Beograd je očekivao, ili je bar u javnosti tako predstavljano, da će poglavlje 35 biti u vezi sa dijalogom u Briselu. Kao posebno sporno u dokumentu EU navodi se, između ostalog, da Srbija treba da preda Gazivode, da dalji dijalog u Briselu treba da vode Kosovo i Srbija, a ne Beograd i Priština, da se umesto administrativnih uspostave granični prelazi, da Srbija treba da prestane sa finansiranjem privremenih organa u svih 29 opština na KiM, potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma dve zemlje, učlanjenje Kosova u UN… Nepoznato je, jer srpski zvaničnici o tome ne govore, da li ovo treba ispuniti da bi poglavlje 35 bilo otvoreno ili se to očekuje do zatvaranja pregovora.

Zbog toga se premijer našao u nezgodnoj situaciji pa je, kako to obično biva, pribegao dramatizaciji. Direktor Kancelarije za KiM kaže: „Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa da će bilo šta pozitivno da postigne. Možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo.“

Doveden je u pitanje i premijerov odlazak na neformalnu večeru u Brisel koju za premijere Kosova i Srbije organizuje visoka predstavnica EU Federika Mogerini. Kao da premijer ovu situaciju koristi za još jedan razlog za raspisivanje opštih izbora, jer realnih i razumljivih razloga za republičke izbore nema. Pominje se čak i referendum o briselskim uslovima.

Takođe, ponašanje premijera može da se tumači i njegovom namerom da kroz dramu stvori utisak da on ne želi da ispuni uslove Brisela i da se protiv njih na sve načine bori, ali će se ipak na kraju ispostaviti da će zarad višeg interesa morati da popusti. To bi bio optimistični scenario. U suprotnom ovo bi mogao da bude znak da Srbija odustaje od svog evropskog puta.