Drumska politika

 Pa nisu sasvim temu promašili ni oni komentatori koji tvrde da je pri sadašnjem stanju političkih odnosa sa Crnom Gorom, koji se klate između usiljenih diplomatskih osmeha i Nikolaidis afere, izgradnja ovog autoputa samo malo verovatnija nego izgradnja autoputa Priština-Beograd. Što se ekonomije toga puta tiče, bar sa naše strane, stvari otprilike stoje ovako.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republika Srbija je od januara do decembra prošle godine u Bosnu i Hercegovinu izvezla robe u vrednosti od 1,191 milijardu evra, u Crnu Goru tako negde blizu 800 miliona evra, a u Nemačku je izvezla robe u vrednosti od 1,3 milijarde. Grubo izračunato, Nemačka ima 24 puta više stanovnika nego BiH, a oko 140 puta više stanovnika nego Crna Gora. Da se njihove kupovne moći ne porede. Aktuelna vlast je proklamovala za cilj maksimu: izvoziti ili umreti! Da li nam je dobar, brz i bezbedan prevoz prema Crnoj Gori i ogrankom tog puta prema Bosni i Hercegovini naročito za ostvarenje te maksime potreban? Usput, Hrvatska će nakon konačnog ulaska u EU ispasi iz CEFTA kombinacije i bar privremeno nam pružiti novu priliku na tržištu, recimo, poljoprivrednih proizvoda u BiH. Naš je užički kajmak ponovo počeo da putuje tim pravcem.

Da ne pominjemo da bi to mogao da bude naš najbliži put do mora i da je Zlatibor hit turistička destinacija i za domaće i za regionalne goste.

Mladjan Dinkić , lider Ujedinjenih region Srbije, nedavno je novinarima rekao da će izgradnja auto-puta Južni Jadran, biti među prioritetima URS, iako je taj put isplativ samo u delu od Beograda do Ljiga. Dobro. Kao prvo, neka se izgradi taj deo koji je isplativ. Utoliko pre što je taj deo i nejnebezbedniji. Kao, drugo, koji deo Koridora X će za Srbiju biti toliko isplativ da će sam moći da otplaćuje kredite kojima je izgrađen? To je verovatno obilaznica oko Beograda i možda potez Novi Sad -Beograd. A to kad se oboje sabere nije duža trasa od one od Beograda do Ljiga.

Ekonomska kriza je velika, za investitore se grabe i mnogo jače ekonomije od naše, a i takozvana međunarodna zajednica je prema ovom putu u najboljem slučaju ravnodušna. I to je jedan od važnih razloga što bar dva konzorcijuma zainteresovanih firmi nisu uspela da dobiju bankarsku garanciju za izgradnju dela autoputa Južni Jadran kroz Crnu Goru. Nadali smo se, a i obećavano nam je na početku prošle decenije, samo najbolje, ali zadovoljili bismo se sada i sa skromnim. Ne mora to da bude autoput punog profila, ne mora da bude ni onako luksuzam kakvi su neki putevi u Hrvatskoj. Ali neka bude put, a ne smrtonosna džada.

Džaba nam je da ih sada pitamo gde su pare od Mobtela? Ili bi možda ipak trebalo.