Država čuva novinare – ponekad i 17 godina

Kada kolega Vladimir Mitrić, inače dopisnik iz Loznice, krene iz kuće, sa njim ide policajac, prati ga u stopu, gde ide jedan ide i drugi, i tako skoro dve decenije. Kada Mitrić uđe u kuću, policajac je ispred zgrade, čuva ga i štiti od mogućih napada.

I može li sada iko da kaže da država ne štiti novinare?

Zli jezici i strani plaćenici reći će da je napadač koji ga je bejzbol palicom pretukao ispred zgrade u kojoj je živeo takođe predstavnik države, jer se radi o bivšem policajcu sa Novog Beograda.

Imaće verovatno zamerku i na to što je napadač odležao nepunih godinu dana zatvora, i što i dan-danas prolazi pored novinara kome je naneo teške telesne povrede, uz po koji komentar o svojoj nadmoći i uticajnim prijateljima.

Doduše novinara niko ni nije terao da piše o sprezi predstavnika državnih službi i kriminalnih krugova, putevima droge, krijumčarenju ljudi s leve i desne obale Drine, švercu cigareta i ko zna još o čemu.

I upravo je Mitrić slika i prilika medijskih „sloboda“ u Srbiji. Koliko je slobodan on, toliko su slobodni i svi ostali koji se bave istraživačkim i nezavisnim novinarstvom.

NJegova „sigurnost“ opomena je svakome ko odluči da, u ime građana, istraži neku od tema od javnog interesa.

Poruka je jasna: nećete biti sigurni ni na ulici, ni ispred vrata svog doma, jer uvek će se naći neki razjareni pojedinac sa bejzbol palicom u ruci da prevaspita neposlušnog novinara.

Ako primer dopisnika iz Loznice, kao dokaz „medijskih sloboda“, nije dovoljan, tu je i redovni godišnji „Indeks slobode medija u svetu“, koji su nedavno objavili Reporteri bez granica.

Po njihovom izveštaju, Srbija po medijskim slobodama zauzima 79. mesto među 180 zemalja, koje se nalaze na ovoj listi, gde je označena kao „problematična“.

Za Reportere bez granica „problematično“ je to što je politička klima u Srbiji „visoko polarizovana“ a novinari „česta meta političkih napada“.

Navode da se čine napori kako bi se unapredila borba protiv nekažnjivosti za napade na novinare, ali se konstatuje da se novinari u Srbiji još ne osećaju zaštićeno i podsećaju da su mnogi slučajevi napada ostali nerazjašnjeni, među kojima i ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Mi ćemo ih podsetiti i na smrt novinarke Dade Vujasinović, koja je nađena mrtva u svom stanu 1994. godine, kao i na ubistvo Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine, koga je ispred vrata njegovog doma, udarcem tupim predmetom u glavu, 2001. godine usmrtio nepoznati napadač.

I na kraju tema za razmišljanje, šta bi se desilo kada bi kolegi Mitriću sutra bila ukinuta policijska zaštita?