Državna pomoć i motači kablova 1

U vikend izdanju Danasa na ekonomskim stranama stajale su dve vesti. U jednoj je izveštaj sa okruglog stola na temu subvencija na kojoj su stručnjaci nimalo pohvalno govorili o subvencijama za strane investitore, a domaći privrednici se žalili na nejednak tretman države.

Drugi tekst je izveštaj sa posete Gorana Kneževića, ministra privrede, finskoj kompaniji PKC vajering sistems (proizvođač kablova) u Smederevu, gde je on rekao da će ove godine u Srbiju doći četiri milijarde evra stranih direktnih investicija. Iznad ova dva izveštaja našla se vest iz Zrenjanina da su radnici štrajkovali u nemačkoj kompaniji Drekslmajer (takođe proizvođač automobilskih kablova) nakon čega su neki od njih suspendovani.

Malo je koja ekonomska politika kritikovana kao politika privlačenja stranih investicija koju je kreirao još Mlađan Dinkić. Iz ovih nekoliko vesti lako je videti zašto. Prvo, da krenemo od smederevske fabrike koju je grad izgradio (i infrastrukturno opremio) tako što je digao kredit od 7,8 miliona evra i to da bi izdavao Fincima, da bi je četiri godine kasnije prodali istim tim Fincima za 6,3 miliona evra. Sjajan posao za Smederevo. Osim toga pokazuje i na koje se sve načine subvencionišu strane kompanije osim onih standardnih subvencija iz budžeta po radnom mestu.

Prema analizama u poslednjih 10 godina za subvencije je potrošeno 400 miliona evra, od čega gro stranim firmama. Polovina tako zaposlenih radnika prima minimalac ili nešto malo preko toga, a četvrtina oko prosečne plate, tako da se može zaključiti da je tek četvrtina zaposlenih kod stranih investitora koji su dobili subvencije visokokvalifikovana. Ovo naravno nikog ne čudi pošto se i sama država reklamirala kao destinacija sa jeftinom radnom snagom, pa je nerazumno očekivati da će neko tu istu radnu snagu da plaća skupo. Opet, razumno bi bilo očekivati da se firma koja je dobila pomoć države odnosi prema tim istim radnicima u skladu sa najboljom praksom ili bar kao sa zaposlenima u svojim fabrikama u matičnim zemljama, pa da ih bar ne tera da nose pelene ili da im obračunavaju prekovremeni rad pošteno.

Na kraju dolazimo do pitanja, a gde su tu domaća preduzeća. Naši privrednici se žale da nemaju isti tretman kada se dele subvencije, da dok njih na svakom nivou birokratija koči ili čak reketira, stranci prolaze bez čekanja ili ako baš zapne poziv ambasadoru rešava problem. A pored toga ulaganja su stranim vlasnicima počela da donose profit pa u prvim sedam meseci ove godine imamo odliv po osnovu dividendi od 440 miliona evra, za 100 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Ima li šanse da shvatimo da tuđa ruka svrab ne češe?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari