Način na koji je Srbija obeležila 20. godišnjicu tragedije Srba iz Krajine bio je primeren razvoju događaja – u koje ne spada samo od 1995. neviđen trijumfalizam u Hrvatskoj, i to pod pokroviteljstvom jedne „leve“ vlade, već spadaju i odluke međunarodnih sudova u vezi sa Olujom, pre svega odluke Haškog tribunala. A prema tim odlukama za Oluju niko nije kriv. Prema tim odlukama, Oluja nije bila ni udruženi zločinački poduhvat, a kamoli zločin.
Pošto su sudovi rekli svoje, tako kako su rekli, sva odgovornost za međuetničke i međudržavne odnose u regionu, „mrskom“, kako kaže hrvatska predsednica koja drži da se njena zemlja sa Balkana „odlepila“ ulaskom u EU, ostaje, avaj, na lokalnim političarima i njihovim hirovima.
U Srbiji se nikad ovoliko nije žalilo za stradalnicima iz avgusta 1995. kao danas. Mnogi koji su ovih dana zvanično tugovali bili su na vlasti ili su bili vrlo bliski vlasti u vreme akcija Bljesak i Oluja. I tada uopšte nisu bili tužni – državna politika Srbije bila je ignorisanje krajinske kalvarije. Sada, ucveljeni, budno paze da svi budu svečano tužni i liče na one koji na sahranama gledaju jesu li dovoljno tužni najbliži srodnici pokojnika.
anifestacije povodom Oluje u Srbiji, nema nikakve sumnje, treba da donesu političke poene vlasti. Bila je to još jedna prilika za iskazivanje patriotizma. Kao što su vojna parada u Zagrebu i šenluk u Kninu bili prilika za iskazivanje domoljublja i HDZ-a i članova „leve“ vlade koji večito dokazuju najkonzervativnijim među Hrvatima da nisu Srbi i komunisti.
ožda su velike komemoracije ove godine na neki način i izraz griže savesti države zbog sudbine Srba u Hrvatskoj. Jer država Srbija je i te kako odgovorna za pogrom. Zato je Savo Štrbac i mogao da izjavi da su Srbi koji su izbegli iz Hrvatske u Srbiju najzad mogli da se osete ravnopravnima.
Da situacija u mrskom regionu nije kakva jeste – a ona tradicionalno odiše u blažem slučaju nepoverenjem, u težem mržnjom – sećanje na stradanje „naših“, saučestvovanje u bolu „naših“, bili bi preduslov za osposobljavanje za prihvatanje odgovornosti nedela „naših“ nad „njihovim“. Ovako, svako ostaje ušančen u svojim mitovima i krajnostima. Bol osećaju oni koji su ga preživeli, oni koji su izgubili svoje najvrednije što su u životu imali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
