Slučaj ubistva dvogodišnje devojčice u Vršcu, koji je počinio njen otac, a potom i sebi presudio, pokrenuo je u Srbiji gotovo sve koji bi trebalo da se tim povodom oglase, počev od Zaštitnika građana, preko brojnih NVO i udruženja građana i građanki, do poglavara SPC i tužilaštva.
Građani Vršca su tim povodom juče protestovali ispred centra za socijalni rad i suda, onako kako i treba, u tišini i bez gneva, ali su tražil sankcionisanje svih onih nadležnih koji su, uslovno rečeno, bili saučesnici u ovoj tragediji.
Još jednoj u nizu, koja se svrstava u epilog nasilja u porodici, u kom su nadležni zakasnili, ili svojim (ne)činjenjem doprineli užasu koji je zadesio majku devojčice, njenu porodicu, ovaj grad i celo srpsko društvo. Slično događaju od pre pet godina, kada je takođe otac, pred nosom radnika centra za socijalni rad u Rakovici, „oteo“ dete, ubio svoju partnerku i usmrtio ga na susednom groblju.
Tada je godinama „razvodnjavan“ ovaj slučaj, a prijave protiv zaposlenih u rakovičkom socijalnom centru „zbog eventualno izvršenog krivičnog dela nesavestan rad u službi“ nisu doneli osudu ili neke značajnije kazne i mere.
Kada je posle ovog slučaja u Srbiji usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, mislilo se da će se barem prorediti slične tragedije. Ono čemu je on doprineo, zapravo je bolje sagledavanje i evidencija svih slučajeva, pre svega nad ženama i deci, ali analize pokazuju da se ni broj, ni najgori mogući epilog takvog nasilja nije značajno smanjio. Moglo se samo zaključiti da su nam društvo i institucije veoma „bolesni“.
Na primer, tokom 2020. godine, postupajući po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, policija je u Srbiji registrovala skoro 30.000 događaja nasilja u porodici i skoro za sve slučajeve naredila je hitne ali kratkoročne mere zaštite za žrtve. Pritom se procenjuje broj neprijavljenih slučajeva, najmanje duplo veći od broja prijava policiji.
Iste godine, kako je pisao Danas, bilo je svega 2.337 presuda prema krivičnom delu nasilja u porodici, od čega je svega 669 nasilnika osuđeno kaznom zatvora, a to je tek 2,2 odsto onih koji su završili u zatvoru zbog nasilja u porodici. Mnogo je veći broj uslovnih kazni i kućnog pritvora.
Čak je i prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici hitnim merama zaštite privremeno zaštićena tek svaka druga žrtva.
Prepoznatljivo? Gotovo sve kao u vršačkom slučaju. Zakazali su svi: policija, sudstvo, psihijatri, centar za socijalni rad. A društvo je još bolesnije nego 2017. godine, pa nam čak i u „Lazi Lazareviću“ štajkuju doktori i zaposleni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
