Srbija je preksinoć otvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, koja se odnose na intelektualnu svojinu i carinsku uniju, što predstavlja dobru vest.
Dosadašnji „skor“ Beograda glasi: deset otvorenih poglavlja, od čega su dva i privremeno zatvorena. Imajući u vidu činjenicu da diplomate iz Brisela i Berlina navode da očekuju da Beograd do kraja godine dodatno napreduje na evropskom putu, može se konstatovati da članice EU, pre svega nemačko-francuska „osovina“, žele da ohrabre srpske vlasti da nastave da sprovode započete reforme. S druge strane, iluzorno bi bilo nadati se da će bilo ko biti spreman da gleda kroz prste Srbiji.
Kao što je dobro znano, glavna „rampa“ za pridruživanje „evropskoj porodici naroda“ jeste kosovski problem. Kako su to nebrojeno puta u bliskoj prošlosti poručili lideri EU, na direktan i indirektan način, niko ne želi da se ponovi „slučaj Kipra“, odnosno bez „pune“ normalizacije odnosa sa Prištinom, Beograd ne može da se nada da će dobiti „ulaznicu“ za Uniju. Takođe, „krupan zalogaj“ biće pokretanje efikasne javne uprave, vladavine prava, konkurentne ekonomije… Rečju, potrebno je uspostaviti i osnažiti principe koji predstavljaju okosnicu onoga što se birokratskim jezikom naziva „evropski projekat“.
Većina zadataka koncentrisana je u „čuvenim“ poglavljima 23 i 24, ali Srbiju očekuju i teški pregovori u segmentima koji se odnose na poljoprivredu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, konkurenciju… Kada je o ekologiji reč, Beograd će morati da sprovedete opsežne reforme, što će zahtevati ogromna ulaganja i stručnost. Stoga, ne čude najave da će u novoj vladi biti formiran poseban resor koji će se baviti zaštitom životne sredine.
Srbija bi, takođe, mogla da ima problema u vezi sa poglavljem 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom, koje je Crna Gora već zatvorila. Za razliku od susedne zemlje, naša država nije članica Svetske trgovinske organizacije, što je preduslov za uspešan završetak pregovora o tom poglavlju. Kao prepreka članstvu u STO navodi se Zakon o GMO, kojim je zabranjen promet GMO proizvoda na teritoriji Srbiji.
Najzad, „remetilački faktor“ mogao bi da bude tvrdokorni stav Hrvatske, koja je prošle godine mesecima blokirala otvaranje poglavlja 23 i 24 i koja insistira na rešavanju „otvorenih pitanja“, te balansiranje Beograda između Moskve i Brisela, koji su u zavadi. Imajući u vidu složenost „domaćih zadataka“, putovanje „srpskog voza“ do „stanice Evropa“ dugo će potrajati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
