Srbija, koja nije članica EU, našla se zaglavljena između dva dela EU koji ne sarađuju i koji imaju različite politike u migrantskoj krizi, poručio je Dačić tokom posete Pragu. Drugi deo praške poruke „da Srbija nije sabirni centar“ za izbegle sa Bliskog istoka, čini se da je više upućena domaćoj javnosti. Gde su, ne toliko u mejnstrim medijima, koliko u mnjenju, prisutni stavovi poput onih koje saopštava DPS da će Srbija postati „najveći evropski migrantski centar“.
Iako DPS predvodi Slobodan Samardžić, ekspert za politički sistem Evropske unije, teško je razumeti kako je moguće izvući tako ekstreman zaključak, kada sami operativni planovi u Briselu i kvote za prihvat nisu još dogovoreni.
Osim rasprava kako je došlo do uočljive podele između zemalja bivšeg Istočnog bloka i odsustva njihovog evropskog duha, zasnovanog na slobodi kretanja i prihvatanju izbeglih, i „izvornih“ članica koje brane osnove na kojima je sazdana Evropa, važno je zaista uočiti i jednu prostu činjenicu. A to je da je u protekle tri decenije, gotovo opšte mesto u takozvanom građanskom diskursu bilo istorijsko kašnjenje Srbije, odnosno ukazivanje da njena tadašnja politička elita nije razumela posledice pada Berlinskog zida. Sada je taj diskurs samo u drugom pravcu, preuzela „prva Srbija“ tvrdeći da sadašnji establišment nije u stanju realno da proceni političke posledice gradnje novih zidova u Evropi.
U tom smislu, Dačićeva postavka koja podseća na izvornu titoističku politiku – ni na istoku, ni na zapadu – a koja stalno insistira na specifičnoj poziciji Srbije, jeste dobra kao kratkoročna taktika. Međutim, vlast u Srbiji bi morala jasno da saopšti građanima šta se procenjuje da će biti obaveze Beograda u prihvatu izbeglih ljudi, kako će to biti organizovano tokom zime, i kolika se pomoć i doprinos u tome očekuje od Brisela i Berlina. Samo tako će se preduprediti da se iskazana humanost, pod pritiskom nekontrolisanih okolnosti, ne izmetne u neku novu krizu.
I zaista, pri tome ne treba nikako zaboraviti, da je Srbija posle sunovrata devedesetih, prvi put u međunarodnoj zajednici ponela krajnje pozitivan imidž. Te da je sada na vlasti da racionalnim potezima, tu pozitivnu sliku i održe, kao što je i na građanima, da to upravo tako i prepoznaju. A da bi to bilo moguće, učesnici javnog života sem učitavanja svetsko-istorijskih zaključaka da bi migrantsku krizu trebalo da reše „nadnacionalne strukture i kompanije“ koje su i izazvale ratove, treba da pokažu doslednost. Sopstvenim stavovima, naravno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
