Ujedinjenje napora kao nužnost za uspešnu borbu protiv terorizma, o čemu je na samitu G 20 u Antaliji govorio predsednik Rusije Vladimir Putin, lakše je predložiti nego sprovesti. On je u Turskoj razgovarao sa predsednikom Sjedinjenih Država, kancelarkom Nemačke i premijerom Ujedinjenog Kraljevstva.
Te izjave su sasvim na tragu Putinovog poređenja terorista Islamske države – a s obzirom na to koga sve Rusi bombarduju u Siriji ne samo njih – i Hitlerove Nemačke. Poređenje je na Zapadu primljeno sa skepsom, kao i analogna veza presudne uloge Crvene armije u pobedi nad Vermahtom i aktuelne ruske vojne intervencije u Siriji.
S druge strane, činjenica da su se Putin i američki predsednik Barak Obama sastali na samitu G 20 govori o određenom popuštanju napetosti. Očigledne su i razlike u pristupu ratu u Siriji i, naravno, ukrajinskoj krizi.
Konstatovali su da su teroristički napadi u Parizu naglasili potrebu zaustavljanja konflikta u Siriji. Naravno da bi stabilizovanje Sirije doprinelo otklanjanju terorističke opasnosti u Evropi. Iskustvo, međutim, govori da taj poduhvat nije lak iz više razloga. Postavlja se i pitanje ko bi u tome igrao glavnu ulogu. Međunarodni dogovor o Siriji u Beču minule subote ne obećava brzo razrešenje: pregovori Bašara el Asada i opozicije treba da počnu najranije 1. januara, a tranziciona vlada da bude formirana u roku od 18 meseci.
Uz to, umirenje rata u Siriji, čak i da se sprovodi brže, nije garancija bezbednosti Evrope. Treba verovati francuskom premijeru kada kaže da je napadima u Parizu rukovođeno iz Sirije, svakako da je uspostavljanje mira, uz neutralizaciju terorista, scenario koji treba pozdraviti. Ali opet, to je tek plan.
Ispostavlja se da su pariski teroristi bili Evropljani. Državljani zemalja EU. Za suzbijanje terorizma u Evropi osim smirivanja Bliskog istoka, potrebno je nešto preduzeti i kod kuće, u najmanju ruku. Kada ne samo teroristi već i evropski zvaničnici upozoravaju na moguće nove napade, i otkrivaju koliko je napada sprečeno do sada, to govori da Evropa sve više počinje da liči na Bliski istok. Racije i granične kontrole mogu da umanjuju rizike, ali ne i da ga otklone, pogotovo ne da reše problem – a to je jaz koji postoji između „stare“ Evrope i njenih građana i „novih“, otuđenih Evropljana. Rečju, Evropa mora da se usmeri na njihovu integraciju. Jer, umirivanje Sirije i bombardovanja ništa neće značiti ako delovi Brisela, Pariza i drugih centara EU nastave da budu „rasadnici terorizma“ i svet za sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
