„Poštujem sve svoje protivnike. Nisu mogli 350 da skupe sa svim aktivistima koje su doveli iz Novog Sada, Smederevske Palanke i Velike Plane“, ovako je premijer Vučić prokomentarisao protestno okupljanje u vreme svečanog polaganja kamena temeljca za projekat „Beograd na vodi“. A na pitanje da li je zbog tih par stotina po celom gradu bila raspoređena policija premijer je uzvratio sa „nisam video tu policiju, ali je dobro da se osigura bezbednost svih“.
Policije jeste bilo na ulicama blizu Save tog kišnog nedeljnog popodneva, ali kao što je demonstrante sprečavala da prođu, tako je i propuštala više hiljada pristalica Vučićevih naprednjaka, koji su došli da projekat podrže. Nevezano, za organizacionu sposobnost SNS – pojedini izvori tvrde da su svi opštinski odbori sa teritorije Beograda dobili „kvote“, odnosno zadatak da okupe određeni broj ljudi – jedna stvar je bila očigledna. A to je da protivnici projekata jednostavno nisu došli da u iole relevantnom broju izraze svoj protest. Razbijeni u dve grupe – građansku inicijativu, koja je bila nešto masovnija, i šetnju u organizaciji DS i Nove stranke, u kojoj su učestvovali pretežno članovi gradskih odbora te dve partije, svojim malim brojem pokazali su ogromnu nesrazmeru.
Nesrazmeru koja postoji u jakim kritikama i osporavanju projekata u javnom mnjenju i onoga što se nekad zvalo kritična masa za promene, a sada se može preimenovati u kritičnu masu da protest učini relevantnim.
Ukoliko je Beograd na vodi, kao što jeste, osnovni element kampanje vlasti, onda opozicija i te kako ima razloga da se zabrine, mada je teško očekivati drugačiji rezultat ako protest predvodi Balša Božović. Po svom imidžu, a i ponašanju, ovaj predstavnik demokrata više je izgledao kao zalutao sa VIP prijema u restoranu „Savanova“, gde su se Vučić i direktor Igl hilsa Mohamed Alabar obratili novinarima pre polaganja kamena temeljca.
Isto važi i za lidera Nove stranke Zorana Živkovića, dok je profesor Vladimir Pavićević jedini delovao kao kredibilni predstavnik građanske javnosti. Opozicija bi zato morala da razmisli da li je za protest dovoljno samo kopiranje scenografije sa protesta devedesetih – od pištaljki do inovirane zastave Otpora. Ili su joj potrebni novi ljudi kojima građani veruju. I za koje imaju razlog da pretpostave da neće istrošiti njihovu energiju, kakvu moraju da ulože da dođu, stanu po kiši ispred policijskog kordona i iskažu svoje neslaganje. Što je mnogo naporniji čin od kliktanja po društvenim mrežama i ostalih doskočica na internetu.
U nedelju je opozicija propustila priliku da pošalje jaku poruku – da su u Savanovi sa Vučićem gotovo svi pripadnici establišmenta, a da su napolju na ulici građani koji tom establišmentu neće dozvoliti samovolju i korupciju na primeru Dve kule.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
