Ima srednjerangiranih zvaničnika EU koji će vam u Briselu u „of the record“ razgovoru potpuno izričito reći da model dve Nemačke nije budućnost Srbije i Kosova. Prema tim sagovornicima, od Srbije će se tražiti eksplicitno priznanje suverenosti Prištine u punom kapacitetu, i u okviru UN, i na bilateralnom nivou kroz razmenu ambasadora. Koliko je iskrenosti u takvim tvrdnjama teško je zaključiti.
Ali, ako se one uzmu kao pravac razmišljanja koji postoji u Briselu, onda je odlazeći američki ambasador Kirbi pominjanjem modela dve Nemačke kao krunom normalizacije između Srbije i Kosova, u stvari saopštio jedan dobronameran stav. I to uprkos burnim reagovanjima na političkoj sceni Srbije, i posebno u delu javnosti naklonjenom ruskom establišmentu.
Taj Moskvi naklonjen deo političkog i medijskog spektra u Beogradu kao da previđa jednostavnu istorijsku činjenicu, a to je ishod modela dve Nemačke. Jer, te su se države, podsetimo, posle izgubljenog rata i određenog istorijskog perioda, ponovo ujedinile. Naravno, takav ishod je s obzirom na različit etnički sastav i ratne sukobe Srba i Albanaca, teško očekivati. No, formula dve Nemačke i dalje daje neku odstupnicu, o kojoj tako rado govore sledbenici Vojislava Koštunice, da bi se u nekoj budućoj geopolitičkoj situaciji, otvorila mogućnost „povratka“ neke vrste srpskog suvereniteta na Kosovu. Briselski sagovornici pomenuti na početku pominju budućnost u kojoj je tako nešto potpuno isključeno. Pa zašto onda, kada sve ovo sigurno dobro znaju, i glavni akteri politike u Srbiji, kritika Kirbija tipa „sad je Vašington otkrio svoje prave namere“, dobija toliki prostor u našem javnom životu.
Ako pogledamo, najžešći protivnici su šef diplomatije Ivica Dačić i oni čije stavove reprezentuje ruski portal Sputnjik. Kod Dačića je stvar razumljiva, on je, ako se iko seća 2006, preuzeo SPS sa rezolucijom o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića u odbrani Kosova. Mada je ta rezolucija odmah zaboravljena, biračko telo socijalista i dalje mnogo više gravitira ideologiji te rezolucije nego proevropskom otvaranju poglavlja. Vodeći računa o ovom drugom premijer Vučić, koji istu ideologiju koja nosi najveći kontigent birača SNS prepušta Tomislavu Nikoliću, dao je mnogo umereniju izjavu – da će se Srbija držati svoje politike. Konačno, sledbenici ruskog establišmenta u Beogradu namerno zaboravljaju da taj establišment ima sopstvene sasvim opipljive interese, pa je podrška „bratskom narodu Srbije“, recimo u UN, deo geopolitičkog nadmetanja, u kome je važno i propagandno profitirati. Naročito, ako je na tuđ račun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
