Džastin Getlin: Baksuz

Samo pet meseci nakon što je postao svetski šampion na 100 metara, našao se u centru novog doping skandala, inače trećeg u svojoj bogatoj karijeri.

Ovoga puta čak nisu ni pronađene nedozvoljene supstance u njegovom telu, već su Getlinov trener Denis Mičel i agent Robert Vagner razvezali jezik pred novinarima britanskog Telegrafa koji su se lažno predstavili i tajno snimili ceo razgovor. U tom razgovoru saradnici američkog sprintera tvrde da za određenu sumu novca mogu da nabave nedozvoljene supstance, naglašavajući da se svi atletičari dopinguju, a može se pretpostaviti da je i njihov štićenik među „svima“. Sve to podstaklo je Američku antidoping agenciju da ponovo otvori fajl o Getlinu i pokrene novu istragu.

Odmah nakon što su britanski mediji preneli ovu priču, sprinter je otpustio svog trenera, oglasivši se na socijalnim mrežama gde je napisao da nikada nije koristio zabranjene lekove. „Šokiran sam i neprijatno iznenađen saznanjem da je moj trener imao bilo kakve veze sa tim, pa čak i sa ovakvim navodima i optužbama. Sve opcije pravne zaštite su otvorene jer nikome neću dozvoliti da o meni iznosi ovakve laži“, napisao je Getlin, koji ima pozamašno iskustvo u odbacivanju optužbi, pošto je već u dva navrata bio suspendovan zbog dopinga.

Godine 2001. odslužio je jednogodišnju kaznu jer je bio pozitivan na amfetamine, a na prinudnu pauzu morao je i između 2006. i 2010. jer je bio pozitivan na testosteron. U obe prilike prvobitne kazne su drastično smanjenje a sprinter je insistirao da je nevin. Kako je tvrdio, pozitivni rezultati posledica su uzimanja leka za poremećaj pažnje, odnosno masaže kremom koja je imala u sebi nedozvoljene supstance, što on nije znao.

Getlin je rođen 1982. u Bruklinu. Među njegovim najveći uspesima izdvajaju se olimpijsko zlato u Atini i svetsko zlato u Helsinkiju (2005), što je podvig koji je ponovio nakon 12 godina na Svetskom prvenstvu u Londonu gde je bio brži i od svog najvećeg rivala Huseian Bolta. Poslednji trijumf Getlinu nije doneo samo tituli „najbržeg čoveka na svetu“ već i „najstarijeg šampiona“ u trci na sto metara. U nekim drugačijim okolnostima bio bi to povod podužih hvalospeva o dugovečnosti, međutim u Getlinovom slučaju pokrenuta su pitanja – da li je Amerikancu korišćenje nedozvoljenih supstanci pomoglo da toliko dugo traje i još važnije, da li se još uvek oslanja na njihovu pomoć. Odgovor se naslućuje – svi se dopinguju, a Getlina uvek uhvate.