Ekonomska bomba

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Paralelno s tim, idu i očekivanja Vlade da se u naredne dve godine stopa nezaposlenosti spusti ispod 15 odsto, a kako tvrdi domaća statistika, već je u trećem kvartalu 2015. ona pala sa početnih 19,4 na 16,7 odsto. I taj podatak je za analitičare pomalo nejasan, jer je broj zaposlenih porastao za oko 1,5 odsto ali je to uglavnom došlo iz legalizacije rada u sivoj zoni.

Prema ocenama analitičara, dalje smanjenje broja nezaposlenih težak je zadatak, jer se u narednoj godini očekuju dalje reforme, ne samo u javnom sektoru, nego i u poslovnom ambijentu, kao i rešavanje sudbine preduzeća koja su godinama, čekajući novog vlasnika, opstajala na državnim jaslama. Spekuliše se da većina sa liste od 500 neprivatizovanih firmi, iako drugog rešenja nema, još nije u stečaju kako njihovih oko 50.000 radnika ne bi do kraja ove godine dobilo radnu knjižicu i pokvarilo statističku sliku. Toj se armiji dodaje i veliki broj zaposlenih u 17 zaštićenih velikih državnih preduzeća, koji će takođe da uvećaju spisak Nacionalne službe zapošljavanja.

Uz sve to, ukoliko država nastavi sa reformama i opredeli se za striktno poštovanje zakona i jačanje kontrolne uloge institucija, na čemu EU insistira i u tek otvorenom poglavlju 32, onda bi u podacima Agencije za privredne registre mogla da se krije svojevrsna „ekonomska bomba“. Naime, u blokadi dužoj od 90 dana, što je ulaznica za stečaj, nalazi se više od 20.000 preduzeća. U njima radi gotovo 150.000 ljudi. Iz APR-a treba brisati i 24.500 pravnih lica koja nisu predala finansijski izveštaj za 2014. godinu, ali nije poznato koliko ljudi ona upošljavaju. Neizvesna su i radna mesta u nekim od 42.098 privredna društva koja su poslovala i posluju sa gubicima. Ako se svemu tome dodaju i viškovi iz javnog sektora, gruba procena o broju koji će doći na evidenciju nezaposlenih doseže do 250.000. To neće moći da apsorbuju ni dvostruko, trostruko veće investicije od onih koje su ostvarene u ovoj godini, pa bi jedino rešenje bilo da se obećanja o boljem životu ponovo pomere za dve naredne godine.