Epidemija otkaza

Potpuno je jasno da bi tako nešto ugrozilo egzistenciju brojnih porodica i znatno uvećalo i onako veliki broj nezaposlenih u Srbiji.

Ekonomska kriza dovodi do otpuštanja zaposlenih, ali i do odlaganja otvaranja novih fabrika, što smanjuje mogućnost radnicima koji su postali tehnološki višak da nađu novi posao.

Shodno situaciji u kojoj se nalazimo ne treba biti ekspert za ekonomiju i doći do zaključka da je potrebno da država donese nove mere kako bi se zaštitila radna mesta i egzistencija zaposlenih.

To u praksi znači da treba osmisliti brojne socijalne mere koje će biti usmerene direktno na pomoć zaposlenima.

Svaka ekonomska kriza, pa tako i ova najnovija, u kojoj smo se našli zbog pandemije korona virusa jasno pokazuje da novčana pomoć države poslodavcima kroz brojne subvencije istovremeno ne garantuje trajno očuvanje radnih mesta.

Naime, poslodavci sačekaju da prođe rok u kome ne smeju da otpuštaju zaposlene zbog pomoći koju su dobili iz budžeta i čim do toga dođe zarad smanjenja rashoda otpuste deo radnika.

Osnovni interes kapitala je stvaranje profita. Taj profit vlasnici očekuju i tokom kriznih situacija kakva je i pandemija. Drugim rečima očekuju ako ne stope profita koje rastu onda bar one koje će ostati na istom nivou.

Najefikasniji način za to je otpuštanje dela zaposlenih. Privatni poslodavci su takvu taktiku primenjivali i u prošloj a sasvim je jasno da će se njom rukovoditi i u ovo krizi.

Shodno tome, Vlada Srbije mora doneti mere koje će direktno biti usmerene u očuvanje radnih mesta i obezbeđivanju egzistencije zaposlenima. Jedno od rešenja bi bilo i subvencionisanje plata tokom trajanja krize u onom obimu u kom država to može da podnese i onim sektorima i firmama koje mogu da dokažu da zbog pandemije imaju manju potrebu za radnim mestima.