Evropa i haos

Međutim, zašto su onda u tom istom svetskom, ali i našem domaćem javnom mnjenju tolika očekivanja od Brisela u rešavanju te iste krize? Toliko različitih polemika, uključujući i one koliko je migrantski talas uslovljen američkom politikom počev od Prvog zalivskog rata 1991. godine, a koliko ranijim evropskim kolonijalizmom.

Ali kada je reč o rešenjima, sve oči bile su uprte ove nedelje u Evropsku komisiju i njene mere za upravljanje granicama Unije, i tesnom saradnjom sa trećim zemljama – Srbijom i Turskom – koje su izričito pomenute.

Doduše, te mere na papiru zaista zvuče impozantno. Pomenimo na primer jačanje pomorskih zaštitnih operacija „Posejdon“ i „Triton“ protiv krijumčara ljudi u Sredozemlju. Ili recimo 70 miliona evra hitnih sredstava koji se nadovezuju na sedam milijardi evra koliko je za period od 2014-2020. izdvojeno za podršku državama članicama u oblasti migracija i upravljanja granicama. Nečlanicama Srbiji i Makedoniji namenjeno je 17 miliona evra, koje su, prema nekim informacijama, delom preusmerene iz već postojećih pretpristupnih fondova, dok je milijardu evra namenjeno Turskoj, kao zemlji sa najviše izbeglica iz Sirije.

Na narednom samitu lidera Unije u oktobru učestvovaće i Redžep Tajip Erdogan, a nemačka kancelarka Angela Merkel sasvim jasno poručuje da je rešenje za izbegličku krizu daleko, i da će ono kakvo god da bude promeniti Evropu kakvu sada poznajemo.

Koliko u ovakvim okolnostima znači pozivanje na poštovanje izvornih evropskih vrednosti, koje su, setimo se, vezane za ideale slobode i individualizam, a koliko pokušaj da se „ubaci“ u brzi voz geopolitičkih promena? I to naravno u njegovom pobedničkom smeru. Doživljaj tog pobedničkog smera može biti evroskepticizam i borba protiv spore, glomazne i neefikasne briselske birokratije. Ali, kakve god da su negativne strane briselske birokratije, koje god da su slabosti Evropske unije, koliko god da je licemerje njenih vodećih političara, postoji nešto još gore, a to je haos.

U teoriji haotično ponašanje znači ukidanje svake racionalnosti. Ako neko misli da je haos prilika za novi početak, neka pogleda granicu Srbije i Hrvatske, i neka proba da je pređe ili preveze neku robu. Ili da izračuna kolika će mu biti šteta ako ne uspe, i čega mora da se odrekne da bi platio tu štetu – bilo da je autobuska karta, bilo da je kamion sa „smokijem“. Pošto svi znamo odgovor, samo ako to želimo, nije čudo zašto ipak gledamo u Evropu, doživljavali je kao Evropsku uniju, ili kao civilizacijski pojam.