Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je prošle nedelje da ga je strpljenje izdalo, odnosno da Rusija, kako se izrazio, ne može beskonačno trpeti drskost Sjedinjenih Država.
Tako je on doživeo odluku američkog Kongresa da Ruskoj Federaciji uvede nove sankcije – zbog Ukrajine, kako je objašnjeno.
Odgovor Moskve usledio je sutradan „preporukom“ ministarstva spoljnih poslova ambasadi SAD da do 1. septembra smanji broj svog diplomatskog osoblja u Rusiji i objavom da Amerikanci više ne mogu koristiti dva letnjikovca u blizini ruskog glavnog grada. Iz Rusije treba da ode čak 755 američkih diplomata, u Rusiji će ostati njih tek 455.
Nekima odluka Kremlja deluje drastično. Međutim, pored sankcija kao razloga za rusko nezadovoljstvo, zaboravljeno je da je jedna od poslednjih odluka prethodnog američkog predsednika Baraka Obame, decembra 2016, bila da iz Vašingtona protera 35 ruskih diplomata i zatvori dve zgrade koje su Rusi koristili, a iz koje je navodno delovala, protiv Amerike, ruska tajna služba.
Putin je tada reagovao hladno, očekujući bolje odnose Rusije i SAD posle inauguracije novog predsednika Donalda Trampa. Rusiji je Tramp davao nagoveštaje takvog mogućeg razvoja. Bio je skeptičan kada je Obama Rusiju optuživao za nameštanje američkih izbora i hvalio je Putina kada je ovaj odlučio da na proterivanje ruskih diplomata ne odgovori recipročno.
U međuvremenu se, međutim, dosta toga promenilo. Tramp možda i dalje ne veruje u Obamine tvrdnje – zasnovane na nalazima američkih tajnih službi – ali je prema Rusiji zauzeo još čvršći kurs nego njegov prethodnik. I odnosi između Moskve i Vašingtona dosegli su time rekordno nizak nivo.
Promenilo se i to što Evropa ne sledi automatski odluke SAD, kao u vreme Obame i praktično svih njegovih prethodnika posle Drugog svetskog rata. Zato što joj je Tramp, u to nema sumnje, okrenuo leđa.
Nove američke sankcije su u EU dočekane sa nelagodom, pa i ljutnjom pošto direktno pogađaju interese njenih država članica u oblasti energetike, i pošto EU Vašington ništa nije pitao već je delovao jednostrano.
Sve su unutar EU glasniji zahtevi za promenu politike prema Rusiji i sve je očiglednije da Donald Tramp u javnosti smenjuje Vladimira Putina s trona glavnog enfant terrible-a koji ugrožava evropske interese. Jasniji stav EU u tom smislu mogao bi se očekivati posle saveznih izbora u Nemačkoj 24. septembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
