Takozvana „ratna koalicija“ okupljena oko Ramuša Haradinaja pobedila je na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu, osvojivši oko 35 odsto glasova, dok je pokret Samoopredeljenje završio „trku“ kao drugoplasirani….
… sa gotovo 27 odsto glasova, a na trećoj poziciji je albanski blok predvođen Demokratskim savezom Kosova.
Srpska lista nalazi se na četvrtom mestu i imaće svih deset mandata rezervisanih za Srbe. Ovakav ishod ne predstavlja veliko iznenađenje niti za poznavaoce kosovskih (ne)prilika, niti za zvanični Beograd.
Haradinajeva pobeda, koja mu otvara put da postane novi kosovski premijer, nije dobra vest za srpske zvaničnike, imajući u vidu njegovu „rasplamsalu“ retoriku tokom kampanje i njegov „minuli rad“, ali rezultat glasanja pokazao je da je Srpska lista, koju podržava Vlada u Beogradu, i dalje „udarna pesnica“ kosovskih Srba, što može da bude značajno u nastavku briselskih pregovora. Razočaranje što će Haradinaj, bez sumnje, tvrdokorniji političar od dosadašnjeg premijera Kosova Ise Mustafe, biti na čelu vlade u Prištini ne trudi se da sakrije ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji smatra da će „nam to stvoriti mnogo problema“.
Zabrinutost Beograda zbog „zapaljivih“ reči bivšeg komandanta OVK potpuno je razumljiva, ali ne sme se izgubiti iz vida „faktor Brisel“. Treba očekivati da će se države EU, pre svega Nemačka, svojski truditi narednih meseci da „ukrote neposlušnog Ramuša“, što će značiti primenu taktike „štapa i šargarepe“. Izjave poput one da će pripojiti Kosovu trećinu Srbije ako Beograd ne izbaci KiM iz Ustava, svakako su donele Haradinaju poene kod dela birača, ali praksa na Balkanu je nebrojeno puta pokazala da je predizborna retorika jedno, a postizborna realnost nešto sasvim drugo. U tom kontekstu, ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da Kosovo priželjkuje da dobije viznu liberalizaciju, što neće biti ostvareno ako nova vlada bude „zveckala oružjem“.
Nije sigurno da li će se u narednoj fazi pregovora za stolom u Briselu naći Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, što bi podrazumevalo promenu dosadašnjeg formata razgovora, ili će se u sedištu EU susretati novi premijer Srbije, ma ko to bio, i Haradinaj. U svakom slučaju, Beograd i Prištinu očekuje bolno i dugo pregovaranje, a vreme će pokazati da li je trud koji se ulaže da se razmrsi kosovski „čvor“ uzaludan. S obzirom da su na Balkanu čuda uvek moguća, ne treba isključiti ni mogućnost da ćemo „jednog dana“ biti svedoci potpisivanja „pravnoobavezujućeg sporazuma“ dveju strana, ma šta takav dokument podrazumevao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.