Fali im Tadić

Bloka koji bi nastupao nasuprot vladajućoj SNS i predsedniku Vučiću, za koga je nedavno nemačka političarka Viola fon Kramon Taubadel u Danasu izjavila da je napustio evropski put.

Nekoliko je, međutim, velikih prepreka da bi se to priželjkivanje dela javnosti i ostvarilo.

Prva je što oni koji bi da se grupišu na taj način lako mogu postati meta negativne kampanje naprednjaka, budući da su umeli da sprovode vrlo neevropske prakse, dok su sami bili u vlasti. Doduše, neke se mogu nazvati „sitnim“ poput privilegije službenih automobila, pristupa raznim fondovima i projektima, ali svakako ih čine politički ranjivim.

I to u očima najšireg sloja građana za koje biti evropski političar i državnik, znači biti efikasan servis za građane, a ne sitni ili krupni kabadahija.

Druga prepreka je izostanak vidljive i jače podrške iz same Evropske unije. Evroposlanici i drugi zvaničnici iz Brisela koji su tokom jeseni posećivali Srbiju u nastojanju da vlast i opoziciju dovedu do dogovora o izbornim uslovima, nisu iskazali nikakvu posebnu podršku mogućim članovima evropskog bloka. Nisu se sa njima posebno sastajali, niti imali neke vidljive zajedničke aktivnosti, sem uobičajenih, i onih koje su se odnosile na sve parlamentarne stranke izuzev proruskih radikala.

Treća prepreka je izostanak jake stožerne proevropske stranke kakva je Demokratska stranka.

Nesumnjivo je da postoje birači koji će u Srbiji uvek dati svoj glas proevropskoj opciji, ali oni kao takvu prepoznaju pre svega DS, uostalom svi najavljeni predvodnici evropskog bloka su ili bili u DS-u, ili njihovi bliski koalicioni partneri.

Mogućnost da DS odustane od bojkota izbora i od članstva u SZS-u nije isključena, mada se i dalje tvrdi da je većinsko raspoloženje unutar članstva protiv toga.

I peta prepreka je odsustvo jakog lidera poput Borisa Tadića. Šta god sad govorili ili mislili o nekadašnjem predsedniku Srbije i DS, on ume da nosi tu proevropsku ideju tako da ona bude prijemčiva glasačima.

Kad on kaže da nikad ne bi podržao otcepljenje Republike Srpske, ali da je i protiv priznanja nezavisnosti Kosova, to ima tu potrebnu težinu, kakvu nemaju drugi čelnici i kandidati za vođe evropskog bloka.

Dok još nije prekasno, ako zaista žele evropsku politiku i budućnost Srbije, trebalo bi oni koji su zainteresovani za to da pokušaju da nađu zajednički dogovor ostavljajući lične sujete i interese po strani.