Lenji i nezahvalni. To su reči za koje smo pre dve nedelje na ovom istom mestu predvideli da će ih predstavnici vlasti upotrebiti da građanima opišu štrajkače Fijata. Nismo dugo morali da čekamo da nam se proročanstvo obistini.
Pre nedelju dana gradonačelnik Kragujevca i sin bivšeg predsednika Radomir Nikolić svojim sugrađanima je poručio da treba da „zapnu i rade“ pa će biti novca za njih, a ovako nema. Tako su prvi put nazvani lenjima.
Nedelju dana kasnije, to jest preksinoć, postali su i nezahvalni. Tad ih je Aleksandar Vučić „podsetio“ da „imaju obavezu i odgovornost prema zemlji“ te da su „odgovorni prema državi i građanima Srbije, koji su kroz subvencije uložili u njihova radna mesta“. Emotivna poruka koja ima da im stavi do znanja koliko su sebični i baš ih briga za druge, sve dok je njima dobro. Sve ovo garnirano je kataklizmičnim pretnjama: te je jedan investitor već odustao od Srbije kad je video da ovde neki radnici umeju i da štrajkuju, te niko neće ni da nam dođe da ulaže kad vidi da se „ne poštuje kolektivni ugovor“, te radnici bi mogli da „ostanu i bez ovoga“ ako im se Fijat pokupi i ode iz Srbije. I tako dalje.
Iz svega je jasno na koju se stranu stavila Vlada Srbije. Čak su teze zamenjene i tako da se radnici optuže što nema pregovora sa Fijatom. Premijerka ih je pozvala „da se vrate za pregovarački sto“, iako oni od tog stola nikad nisu ni otišli, već Fijat za njega nikad nije seo. I za to ima Vlada razumevanja. Kaže, pa Fijat nigde u svetu ne pregovara sa štrajkačima, dok ne prekinu štrajk. To što po važećem zakonu u Srbiji oni imaju obavezu da pregovaraju sa radnicima, nije važno. Jer, jelte, Fijat ima princip to ne radi. Princip da ne poštuje srpski zakon. I gotovo.
I na druge pritiske i Vlade može se lako odgovoriti. Recimo, nemaju ti radnici nikakvu obavezu prema Srbiji i svojim sugrađanima. Oni rade za Fijat i kako je Fijat mogao da podeli 900 otkaza prošle godine, tako i oni mogu da štrajkuju 10 dana. To što Srbija Fijatu daje više para za subvencije nego što Fijat daje njima za plate, dovoljno ilustruje apsurd Vučićeve teze. Ne samo da Fijat ima potpuno, ali potpuno, besplatnu radnu snagu, već mu država još dodaje para u džepove. Ili drugačije, kad bi Fijat otišao iz Srbije, Vlada bi mogla da nastavi da njegovim radnicima daje plate da sede kod kuće i da pritom uštedi. Znači, subvencije nisu zbog plata.
Na kraju, ni Fijat ne treba demonizovati. To je firma koja uzima samo ono što joj je država dala i radnicima daje sve što se dogovore. Sad samo treba pustiti da se dogovore. Ovako ili onako, to je već njihova stvar. Kapitalizam u svom najboljem izdanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
