Forma i suština

Vremena su sada drugačija – kriza udarila, slavlje skromnije, o većim poklonima i nagradama, uglavnom, samo može da se priča i mašta. Država i okruženje „novo“, pa se svaki ovako prigodni dan koristi i kako bi se skrenula pažnja javnosti na problem. U konkretnom slučaju – položaj žena u Srbiji. Ponovo smo se suočili sa sumornom statistikom, koja pokazuje da i dalje postoji velika razlika u platama koje primaju žene i muškarci u Srbiji. Visokokvalifikovane radnice dobijaju platu manju za oko 200 evra od svojih kolega, dok devojke čine većinu studenata na univerzitetima u Srbiji, ali imaju dvostruko manju šansu da se zaposle.

Ovog 8. marta pokrenuta su i neka nova pitanja, politički i rodno korektnog govora u Srbiji. Delegacija EU u Srbiji i poverenik za zaštitu ravnopravnosti obeležili su Dan žena kampanjom „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja… Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ Cilj kampanje je da se javnost podseti na potrebu poboljšanja položaja žena u društvu i ukaže da je jedan od načina za to upotreba rodno senzitivnog jezika. Održana je i veoma posećena tribina u Domu omladine, na kojoj je većina zaključila da je jezik samo odraz diskriminatorskog vrednosnog sistema i da ne postoje lingvističke prepreke da za oznaku zanimanja budu korišćene imenice ženskog roda. Treba, dakle, da se navikavamo i koristimo izraze: taksistkinja, advokatica, sutkinja, vojnikinja… U raspravi je bilo i disonantnih tonova, za šta je bila „zaslužna“ novinarka Olja Bećković.

– Meni je govoriti psihološkinja i sutkinja skandal i kad bi B92 to uveo kao obavezu, tražila bih da se to ne odnosi na mene i ne znam čemu sve to služi, rekla je Bećković i dodala da, ukoliko bi išla u lov, ne bi želela da o njoj govore kao lovkinji.

Da li je suštinski problem žena u Srbiji rodno korektan govor? Ili ima bitnijih? Položaj žena u razvijenim zapadnim zemljama bolji je nego u Srbiji, u većini je politički korektan govor postao svetinja, ali, prema izveštaju Agencije EU za osnovna prava, fizičko i seksualno nasilje doživela je svaka treća žena u EU. U Srbiji je 2013. čak 45 žena ubijeno u porodičnom nasilju. Da li će im biti lakše ako se koriste rodno korektni, a ponekad rogobatni izrazi? Šta je bitnije, forma ili suština?