Frekventni kompromis

Glavni problem sa frekvencijama, podsetimo, bio je u tome što su stručna javnost i određene institucije zauzele jasan stav da je frekvencija nekadašnje TV Avala bila preko potrebna za završetak procesa digitalizacije, koji podosta kasni. Uprkos tome, RRA je raspisala konkurs za dozvole emiterima koji bi vratili tu frekvenciju u etar. Tim potezom nisu bili baš zadovoljni ni ovi iz Evrope. A politički interes da se ta frekvencija dodeli nekom emiteru, očigledno, bio je ogroman. Imajući u vidu koliku moć mediji mogu da imaju, naročito televizije, to i nije čudno. Pričalo se da su razni ljudi, bliski vladajućoj partiji, dolazili na sastanke sa nadležnim ljudima za tu oblast i da je to upravo bio razlog za raspisivanje konkursa. Svaka vlast voli da kontroliše, odnosno da ima svoje medije, pa se spekulisalo da iza svega stoji najveća vladajuća partija.

Na konkurs su se tada prijavile samo dve televizije – novoosnovana Nova.rs, iza koje, veruje se, stoji bivši direktor Prve Dejan Jocić, i TV Kopernikus. Zvanično se ne zna ko zapravo ima vlasničkih udela u ovim televizijama, ali se u određenim krugovima spominjalo da je zapravo reč o dve struje, u okviru jedne partije – jedna je uz bivšeg lidera dok druga zastupa interesa sadašnjeg lidera stranke. Da li zbog straha, političkog pritiska, neopredeljenosti za jednu od strana ili možda i zbog kritika stručne javnosti, u RRA nisu izglasali nijednog od kandidata, pod izgovorom da ne ispunjavaju uslove za emitovanje programa na nacionalnom nivou. I onda se činilo da je stavljena tačka jer je Ministarstvo telekomunikacija rešilo da tu frekvenciju zvanično odredi za proces digitalizacije televizije.

Sad vidimo da tu nije bio kraj. Nakon pomenutog objašnjenja o „pravljenju nove frekvencija“ izgleda da je neki kompromis u ovom segmentu pronađen. Mada, ko zna…